Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije (EAEU) stupio je ovog vikenda na snagu i time je za Srbiju otvoreno tržište od 185 miliona ljudi za oko 99 odsto robe s domaćim poreklom. Srpska roba bez carina i ekonomskih barijera će poteći u Rusiju, Kazahstan, Belorusiju, Jermeniju i Kirgistan, sve do obala Pacifika i Vladivostoka, a rakiju će popiti i na Sahalinu i zameziti uz pršutu i ovčiji sir.
Sporazum je potpisala u Moskvi 25. oktobra 2019. godine premijerka Ana Brnabić, što je bio plod nekoliko sastanaka predsednika Aleksandra Vučića i Vladimira Putina. Ovim Sporazumom Srbija ne postaje članica EAEU, već će on zameniti postojeće s nekim državama, a zona slobodne trgovine proširiće se i na Kirgistan i Jermeniju. Osim toga, njim je obezbeđena dodatna liberalizaciju za izvoz domaćih proizvoda u EAEU.
Prema novom Sporazumu, jedna od značajnih novina je što za odobravanje režima slobodne trgovine više ne postoji uslov “direktne kupoprodaje”. To praktično znači da će robom moći da se trguje preko posrednika, dok je do sada kupoprodaja mogla da se obavlja samo između rezidenata dve države.
Uprava carina Srbije podseća da su ciljevi sporazuma proširenje i unapređenje međusobnih trgovinsko-ekonomskih odnosa, radi ubrzanja ekonomskog razvoja svih zemalja i postizanja njihove proizvodne i finansijske stabilnosti. Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić rekla je da je taj sporazum veoma važan jer Srbiji otvara ogromno tržište na koje naši proizvođači mogu izvoziti pod veoma povoljnim uslovima.
Visoke kvote
– To pre svega znači da će za oko 90 odsto roba važiti bescarinski režim. A za ostalu robu ispregovarane su visoke kvote koje će moći da se izvoze bez plaćanja carine cigarete, čist alkohol i neke vrste sireva (na primer, 2.000 tona duvana godišnje izvozi se slobodno, a preko toga s carinom) – rekla je ministarka.
Prema njenim rečima, najviše koristi od ovog sporazuma bi mogli da imaju poljoprivredni proizvođači, jer će moći slobodno, bez ikakvog ograničenja da se izvoze razne vrste sireva, kao što su kozji, ovčiji, zatim sve vrste voćnih rakija…
Finalni proizvodi
– Te proizvode, kao i mnoge vrste voća i povrća, izvozili smo u obliku sirovine po sporazumima koje smo imali sa Rusijom i Belorusijom, a sada ćemo imati mnogo veće tržište za ove i gotove proizvode – navela je za ministarka Matić.
Ona je odbacila tvrdnje da će ovaj sporazum naneti štetu odnosima Srbije sa EU.
– Mi sa EU imamo posebne odnose i ona će ostati naš najznačajniji ekonomski partner. Ovo je novo tržište koje je nama bilo neophodno i značajno nam je za potpuno druge vrste proizvoda koje mi tamo plasiramo – rekla je ministarka i zaključila da će se na temu da li je to u skladu sa evropskim pravilima razgovarati kada Srbija postane članica EU.
Po uzoru na Singapur
U zoni slobodne trgovine sa EAEU osim Srbije su i Singapur, kao i Vijetnam i Iran sa kojima Beograd ima izuzetno dobre odnose. U pregovorima su još Egipat, Izrael, Indija Kina, Mongolija i Tajland, a ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da je interesovanje za saradnjom izrazilo još pedesetak zemalja.
Brisel uvek nezadovoljan
EU je, naravno, reagovala negativno na sporazum Srbije i EU. Portparol za spoljnu politiku i bezbednost Peter Stano naveo je da će Srbija pre nego što bude spremna za ulazak u EU morati da raskine sporazum sa EAEU, odnosno da se “povuče iz svih bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini”.
Srbija je status kandidata za EU dobila već davne 2013. godine i od tada se vode beskrajni razgovori i pregovori. U međuvremenu je EU praktično zamrzla proširenje na nove članice i uvela novi način pregovora pri čemu se otvaraju klasteri (po nekoliko poglavlja), a glavni politički uslov ostao je status Kosova, odnosno priznanje ili članstvo u UN.
Do članstva u EU mora da se živi, a Unija je najveći spoljnotrgovinski partner sa preko 60 srpskog izvoza i ivoza, ali i deficitom koji se godina kretao od četiri do pet milijardi evra. To se nadoknađuje spoljnom trgovinom sa zemljama CEFTA (Srbija, Albanija, BiH, Severna Makedonija, Moldavija, UNMIK i Crna Gora) sa kojima Srbija ostvaruje suficit od oko 1,3 milijardi evra, ali u mnogo većoj meri i doznakama dijaspore (do četiri milijarde evra).
Najveći pojedinačni trgovinski partner Srbije je Nemačka, ali sa deficitom od oko 500 miliona evra. Potom slede Kina i Rusija, pa Italija i Mađarska. Srbija i sa Rusijom ima veliki deficit (oko1,5 milijardi evra), isključivo zbog energenata (gas nafta) koje mora da kupuje bila članica EU ili ne.
Firme hrle u Rusiju
Srpski privrednici očito su s nestrpljenjem dočekali sporazum sa EAEU. Sedam kompanija proizvođača voća, mesa, mleka i stočne hrane prošle sedmice obezbedile su dozvole za izvoz na rusko tržište.
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović posle sastanka sa ruskim kolegom Dmitrijem Patruševom ukazao je da sporazum sa EAEU donosi proširenu listu proizvoda. Takođe i da će srpske kompanije naići na žestoku domaću konkurenciju, pošto je impresioniran tehnološkim napretkom ruske prehrambene industrije.
Ipak, ministar Nedimović u tome vidi i odličnu priliku.
– Njihove kompanije su dobrodošle ukoliko žele da investiraju u Srbiji. Daćemo im kompletnu podršku za ovakve investicije, jer je razvoj trgovine zajednički interes – naglasio je ministar Nedimović i dodao da nema gotovo otvorenih pitanja u poljoprivredi između Rusije i Srbije, a da su zloupotrebe prilikom izvoza roba iz EU preko Srbije iz prošlosti zajednički savladane.
Nedimović je istakao da je u poslednjih deset godina trgovinska razmena poljoprivrednih proizvoda s Rusijom pet puta porasla i prošle godine dostigla 480 miliona dolara. Pritom, Srbija ima suficit veći od 250 miliona dolara. On je potvrdio da će Rusija dozvoliti izvoz svinjskog mesa iz Srbije, ali samo sa područja koja nisu zahvaćena afričkom kugom svinja.
On je najavio da će dvadesetak srpskih proizvođača voća uskoro u Rusiji dogovoriti oko višegodišnjih ugovore o isporuci robe kojim će biti rešen i problem transporta preko trećih zemalja.
Ministar Petrušev rekao je da je Srbija je važan strateški partner za Rusiju, a da će početak primene sporazuma sa EAEU biti dodatni podstrek.
Za probu 12 kamiona
Neslućene mogućnosti koje pruža rusko tržište potvrdile su se i u aprilu na sajmu u Moskvi gde je distributerska kompanija Azija grupa predstavila je proizvode Štarka i Baninija i Jafe. Na štandu su bili izloženi srpski slatkiši i slane grickalice, a odmah su sklopljeni ugovori da neki od ovih proizvoda uđu u ruske maloprodajne lance prodavnica.
Veljko Grujić, partner Azija grupe, istakao je da srpski proizvodi veoma traženi i konkurenti.
– Potpisali smo ugovor sa H5, najvećom maloprodajnom kompanijom u Rusiji, koja je oduševljena našim proizvodima. Rusi nisu očekivali tako visok kvalitet i lep dizajn. Recimo, proizvodi fabrike Jafa iz Crvenke su prirodni, bez palminog ulja. Smoki im je jako zanimljiv, kompanija H5 naručila je 12 kamiona samo za probu – ispričao je Grujić.
