Inicijativa da se u Srbiji uvede sistem alarmiranja javnosti u slučaju nestanka dece, poznata kao Amber alert ima veliku podršku među građanima naše zemlje. To je potvrdila i kampanja koju je 11. januara ove godine pokrenuo nevladin Centar za nestalu i zlostavljanu decu (CNZD). Naime, za samo par sati više od 15.000 ljudi je na svojim Instagram profilima iskoristilo hešteg (hashtag) #hocemoamberalert, a sada je već taj broj i preko nekoliko miliona ljudi. Međutim, ovu kampanju počele su da prate i raznorazne teorije zavere, među kojima je i ona da “iza svega stoje pedofili”.
Šta je u stvari istina pokušaćemo da razjasnimo.
Pojedini stručnjaci koji se bave Amber alertom ukazuju na moguće nedostatke koji se temelje na iskustvima drugih zemalja i pojedinim istraživanjima, drugi smatraju da se određenim tvrdnjama koje su protiv ovog sistema skreće pažnja sa glavnog problema kod otmica i nestanka dece od kojih neke završe sa smrtnim ishodom, ali svi se slažu da je najvažnije da se o ovom sistemu alarma u slučaju otmice deteta koji bi mogao da zaživi i u Srbiji kako se najavljuje, govori otvoreno.
Igor Jurić, iz CNZD, naglašava da ako ovaj sistem pomogne da se spasi makar samo jedno dete koje nestane, on je već potvrdio svoju opravdanost. Prema njegovim rečima, u 2022. u Srbiji je prijavljeno 1.523 nestanaka maloletnih osoba, od kojih je pronađeno 1.518.
– Petoro maloletnih osoba u prošloj godini nije pronađeno. Ovim sistemom upravo želimo pomoći onoj deci koja se nađu u životnoj opasnosti kada im je pomoć potrebna. Nažalost u prethodnom periodu takve dece je bilo mnogo više nego što smemo da dozvolimo – kazao je Jurić za “Vesti” .
Amber alert je sistem alarmiranja javnosti u slučaju nestanka dece. Nastao je u Sjedinjenim Američkim Državama 1996. godine kada se grupa medijskih radnika iz okoline Dalasa udružila sa lokalnom policijom kako bi razvili sistem ranog upozorenja za pronalaženje otete dece. Nazvan je po devetogodišnjoj devojčici iz Teksasa, Amber Hagerman, koja je oteta i ubijena. Ovaj sistem u većini država u kojima je postavljen funkcioniše tako što se u slučaju nestanka nekog deteta, informacija širi putem notifikacija na mobilnom, SMS-a, interneta, na televiziji, radiju, elektronskim tablama u tržnim centrima i bilbordima, kako bi doprla do što većeg broja, odnosno kako bi alarmirala javnost. Na taj način, građani, ukoliko imaju bilo kakve informacije, mogu to odmah da prijave policiji.
Amber alert se ne objavljuje u svim slučajevima nestanaka dece, kako se javnost ne bi zatrpavala informacijama, jer se može pretpostaviti da ljudi ubrzo više ne bi reagovali na objave, a time bi ovaj mehanizam izgubio na korisnosti i značaju. Sistem se aktivira u specifičnom slučaju nestanka deteta, a kriterijume za izdavanje Amber upozorenja postavlja pravosudni i policijski sistem svake države pojedinačno, ali se uglavnom odnosi na decu mlađu od 18 godina.
U državama u kojima postoji najčešći kriterijumi za aktiviranje su na primer, ako se sumnja da je dete oteto i može mu biti ugrožen život. Sistem se aktivira najkasnije sat vremena od prijave nestanka deteta i traje maksimalno 24 časa, s tim što se na svakih šest sati revidira odluka da li Alert treba ugasiti pre isteka 24 sata.
Prema rečima Roberta Hovera iz američkog Nacionalnog centra za nestalu i eksploatisanu decu, oko 95 odsto Amber alert slučajeva se reši u roku od 72 sata.
Uveden širom Evrope
Sistem Amber alert osim u Sjedinjenim Američkim Državama uveden je i u 28 zemalja Evrope, među kojima su Belgija, Češka, Francuska, Nemačka, Grčka, Malta, Irska, Poljska, Bugarska, Italija, Holandija, Portugal, Rumunija, Španija i Ujedinjeno Kraljevstvo. Među ovim državama je i Hrvatska, gde ovaj sistem nosi naziv NENO alarm, i on funkcioniše tako što ministarstvo, ako nestane neko dete, obaveštava kompaniju Meta, koja zatim šalje upozorenje korisnicima Instagrama i Fejsbuka u krugu od 60 kilometara od mesta gde je dete poslednji put viđeno. U svakoj zemlji gde se primenjuje trenutno Alert se objavljuje veoma retko.
Brojke opominju
Izveštaj Astre pokazuje da je od marta 2012. godine do 31. decembra 2021. godine prijavljen nestanak 129 dece (80 devojčica i 49 dečaka). Razlozi za nestanak bili su: bežanje od kuće/iz doma 56 (44 odsto), bez pratnje roditelja 23 (18 odsto), roditeljska otmica 21 (16 odsto), otmica od strane treće osobe 4 (tri odsto), izgubljena 3 (dva odsto), povređena ili na drugi način nestala deca 22 (17 odsto).
