O. Đoković
Gosti: Tanja Andrijić, Milutin Jocić i Milivoje Veljić

Zasvirali i zapevali gosti, a domaći aplaudirali. Sve po ideji naše pariske poetese Danice – Dane Dodić i njenog udruženja Umetnost i život sa namerom da se tokom dve večeri, pod naslovom Vekovi života, podseti na 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve i 630 godina od Kosovskog boja.

Dovodeći vrhunske beogradske umetnike, kompozitora Miroljuba Aranđelovića Rasinskog, operske pevače Tanju Andrijić (sopran) i Milutina Jocića (bariton) i Milivoja Veljića (klavir), Dana se opredelila za dva lepa prostora: svečanu salu pri hramu Sv. Save u ulici Simplon i Kulturni centar Srbije. Treba podvući da naši Parižani i njihovi prijatelji Francuzi vole ozbiljnu muziku i u njoj uživaju.

Beogradski gosti proveli su tri pariska dana, a kao majstori zanata uspeli su da svojim nastupom učine zadovoljstvo ušima, zato je i bilo onoliko pljeska.

Sa „Sveti, besmrtni, pomiluj nas…“ startovao je dvadesetogodišnji bariton Milutin, nadovezao je „Rumene se čaše ljube“ i još mnogo lepih stihova obojenih pitkom muzikom kompozitora Rasinskog, dok je Tanjin sopran iz pesama „Čuješ li Gospoda“, „Bože, svemoćni“, „Oj, Srbijo, zemljo junačkih mitova“ izvlačio pravoslavni zvuk i molitvene boje.

Pevalo se na srpskom, ruskom, francuskom i italijanskom, provlačio se ritam valcera i koračnice, dominirala je ljubav prema matici, bilo je i gneva i blagosti, tuge i vere, što je tonski vešto oslikao i oblikovao kompozitor Rasinski.

Iako nije prošao kroz solo ulogu, već se opredelio za pratnju pevača, pijanista Veljić je u potpunosti iskazao svoju virtuoznost kojom je uspeo da savršenom simbiozom preplete glas i klavir.

– Tanja je afirmisani umetnik, ima vrlo prodoran glas, dok Milutin ima mlad, uobličen i topao glas i puno obećava. Rasinski je nama odranije poznat, inventivan je i moderan – komentar je arhitekte u penziji i poete Nikole Šuice.

Njegova koleginica Gordana Krajinović dodaje:

– Prvi put sam čula ovog kompozitora, sve mi se mnogo dopalo.

I na kraju poetesi Dani pregršt pohvala što nas je okupila, oduševila nas je. A i reče da joj odgovara uloga aktiviste dijasporca.

Komplimenti

Dve kompozicije, „Ovde daleko“ i „Utihnula Una“, Rasinski je napisao na tekst Danice Dodić, pa je po završetku svake pesme poetesa mladalački iskočila iz publike i izvođačima podelila komplimente.

Ovo je dobro

Kragujevčanka Svetlana je dovela unuke Vuka (11) i Gvozdena (9) . Dečkići su sve odslušali i uglas prokomentarisali:

– Ovo je dobro.

Na pitanje šta im se najviše dopalo, Vuk je odgovorio:

– Ja volim glumca Dragana Jovanovića.

Gvozden je još ozbiljniji:

– Ja volim igrice na telefonu.

Korisno veče

Stefan Bukabeli (11) je došao sa mamom Tatjanom i procenio da mu je ovo veče bilo korisno:

– I ja sviram klavir, idem u muzičku školu. Kad porastem biću pijanista.

Praktični saveti

Kao magnetom, Mića Aleksić je privukao četiri učiteljice: Miliju, Tamaru, Katarinu i Blaženku, u finišu su se fotografisali, a potom produžili na kafansku sedeljku.

– Tačnije bi bilo da smo malo sastančili. Imaju probleme oko pronalaska stana jer je potrebna platna lista, a plata neredovna… Delio sam im savete i to iz iskustva, više godina sam radio kao direktor jugoslovenske dopunske škole u Francuskoj – istakao je Aleksić.

Svi na operu

Svi na operu! Tako propisala Dana Dodić, pa goste umetnike iz Beograda uz poveću grupu dijasporaca odvela u teatar Šanzelizej, na Mocartovu operu „Figarova ženidba“. Kvalitet vrhunski, raspoloženje među Srbima na visini, a sve je to po završetku predstave ovekovečilo fotografisanje.