Sve presude Haškog tribunala vezane za udruženi zločinački poduhvat bazirane su na zakonima koji su doneti u Italiji tokom vladavine Benita Musolinija. Kopije tih zakona i obrazloženje ove tvrdnje odbrana generala Ratka Mladića dostavila je u podnesku Žalbenom veću Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove.
Ovo za “Vesti” tvrdi Darko Mladić, sin komandanta Vojske Republike Srpske.
Na naše pitanje kako je moguće da se međunarodni krivični sud oslanja na fašističke zakone i praksu, Darko Mladić kaže da je ta informacija apsolutno tačna i da su čak pribavili originalni zakon, pisan rukom tridesetih godina prošlog veka.
– Priča je zaista apsolutno neverovatna, ali potpuno tačna. Praksa optuživanja i osuđivanja za udruženi zločinački poduhvat uvedena je u Haški tribunal 1997. godine u procesu protiv Dušana Tadića. Tada je prvi put upravo predsedavajući sudija Antonio Kaseze u presudi kojom je Tadić osuđen za udruženi zločinački poduhvat primenio te zakone koji su doneti za vreme vladavine Benita Musolinija. Zapravo, jedini razlog zbog čega je Tadić optužen pred ovim sudom bio je da se u praksu Tribunala uvede presedan i “novo” krivično delo – UZP, sa kojim je moguće osuditi za zločine i one optuženike kojima je to bilo nemoguće dokazati – tvrdi Darko Mladić.
Sin ratnog komandanta Vojske Republike Srpske objašnjava i da je odbrana u žalbenom postupku oborila i sve druge tačke optužnice po kojima je komandant VRS osuđen na doživotni zatvor.
– Ne samo što smo dokazali da nema apsolutno nikakve veze generala Mladića sa Srebrenicom, tako je i srušen čuveni mit o Markalama 1 i navodnom srpskom zločinu, ali i čitava priča o Sarajevu. Zapravo, oborili smo sve tačke iz prvostepene presude i ukoliko se sudsko veće bude rukovodilo isključivo pravom i pravdom, tada će moj otac već 8. juna biti slobodan čovek. U suprotnom, to će biti politička presuda – navodi Darko Mladić.
Podsetimo, Duško Tadić je prvi haški optuženik, ali i “stanovnik” pritvorske jedinice u Ševeningenu.
Srbin iz Kozarca kod Prijedora ušao je u istoriju svetskog pravosuđa kao prvi čovek osuđen za etničko čišćenje. Haški sud ga je 7. maja 1997. proglasio krivim za progon nesrpskog stanovništva u Potkozarju na rasnim, političkim i verskim osnovama i osudio na robiju dugu 20 godina.
Nakon izlaska iz zatvora, Tadić je sve pretočio u više knjige, a najpoznatija je “Dnevnik prvog haškog zatočenika”.
Izricanje presude pod upitnikom
Prema ranije objavljenom rasporedu Mehanizma, izricanje drugostepene presude generalu Ratku Mladiću zakazano je za 8. jun.
Ipak, naš sagovornik ističe da je veliko pitanje da li će se izricanje presude tada i održati.
– Mladićevom advokatu Dejanu Denu Ivetiću, koji je trebalo da prisustvuje izricanju presude, nedavno je pozlilo. Ispostavilo se da je teško bolestan, zbog čega je odmah hospitalizovan. I dalje je u bolnici bez ikakvih procena kada bi mogao da izađe. Istovremeno, Branko Lukić ne može da prisustvuje izricanju presude, pa bi moj otac bio primoran da bude sam u sudnici. To je u potpunoj suprotnosti sa svim propisima i Statutom Mehanizma, pa smo zato u pisanom podnesku zatražili da se izricanje presude odloži do daljnjeg – ističe Darko Mladić.
Proces protiv generala
Optužnica protiv generala Ratka Mladića prvobitno je podignuta 24. jula 1995. godine. Uhapšen je u Srbiji 26. maja 2011. i pet dana kasnije prebačen u Hag.
Suđenje je započelo 16. maja 2012. i trajalo je ukupno 530 dana, tokom kojih je prihvaćeno 9.914 dokaznih predmeta, a Pretresno veće je saslušalo ili primilo svedočenja ukupno 592 svedoka.
