U više nego skromni dom mlade i polupokretne samohrane majke Svijetlane Kljajić (34) iz Sključana kod Kozarske Dubice proteklih dana prosleđena je pomoć od 200 evra anonimnog donatora iz Bad Homburga kako bi olakšala surovu svakodnevicu i nevolje sa kojima se često suočava. Pomoć je stigla u dobar čas, da Svijetlana kupi neophodne lekove, hranu i vitamine koji su joj neophodni za jačanje imuniteta, ali i knjige svojoj ćerkici Jovani.
– Hvala tom divnom čoveku što je odvojio od sebe da bi nam pomogao. Nama ovakva pomoć mnogo znači, budući da živimo samo od skromnih primanja moje majke Milke. Bog mu podario svako dobro, a zdravlje pre svega. Zahvaljujući njegovoj podršci moći ćemo da rešimo bar deo svakodnevnih muka i dilema kako ćemo rasporediti i ovako opterećen budžet i rešiti bar poneku muku koja nas pritiska – iskreno će je Svijetlana Kljajić.
Muka napretek
Pored zdravstvenih tegoba koje je godinama prate, kao i onih egzistencijalnih, Svijetlanu, njenu majku Milku i ćerku Jovanu, snašla je i nevolja od kada je zemljotres pogodio Petrinju i Sisak i značajno oštetio dimnjak na njihovoj nedovršenoj kući, a pukao im je i prozor.
– Nije bilo dovoljno to što sam preležala koronu, što nas računi pritiskaju sa svih strana, moralo je i to da nas pogodi. Na sreću, niko nije povređen, ali oštećeni dimnjak nam sada predstavlja veliki problem, budući da se grejemo na drva. Pristigle donacije nisu bile dovoljne da saniramo štetu, pa nam se deo dima vraćao u kuću. Majstori su nam rekli da će biti skupo da se to popravi, posebno što je sve staro i trošno. Zamolili smo za pomoć i opštinu, ali nema ništa od njihove pomoći. Zato se svelo sve na to da ako te se dobri ljudi ne sete, nemaš se čemu ni nadati. Srećom pa je sada leto i o tome ne moramo da razmišljamo bar nekoliko meseci, ali bojim se da nas zima opet ne zatekne nespremne. To je nešto što moramo popraviti – rekla je Svijetlana, dodavši:
– Osim toga, moram i da se pohvalim, jer je moja ćerka Jovana osnovnu školu završila sa svim peticama. Pravi je odlikaš. Za upis u Gimnaziju je imala i više bodova nego što je trebalo. Mnogo sam ponosna na nju. Iako sam se brinula kako ćemo i za upis, jer je trebalo novca za to i za knjige, srećom po nas, ima dobrih ljudi. To kažem i zato što nam je pored ove pomoći iz Bad Homburga, stiglo još 100 evra od jednog dobrog čoveka, gospodina Nikolića takođe iz Nemačke. Tako da su najvažnije stvari, poput namirnica, komunalija i škole rešena, na našu veliku radost.
Za lekove i hranu
Još 200 evra uručeno je još jednoj samohranoj majci, Snježani Plavšić Đurović (43) iz Mahovljana kraj Laktaša, koja živi sa 13 dijagnoza. Često je u postelji ili u bolnici gde mora na redovne terapije, a mora da brine i o sinu Gregoru, koji takođe, ima zdravstvenih problema. Dodavši na to činjenicu da ovoj samohranoj majci i njenom sinu skoro i ne stiže bilo kakva druga podrška, kao što je doskoro bio slučaj, više je nego jasno koliko im je dragocena pomoć čitalaca “Vesti”.
– Nama zaista nema ko da pomogne, a živeti od tuđe milostinje nije nešto što bismo ikome poželeli. Zato hvala do neba toj dobroj duši izdaleka, neka ga dragi Bog čuva. Nama su uvek potrebni lekovi, ali isto tako i nužni da bismo opstali. Prošle godine, zbog teške osteoporoze, jer su mi odstranjeni hormoni, pukla mi je kost na nozi, zbog čega se i slabije krećem. Posebno sada na ovim paklenim temperaturama kada mi noge i otiču. Zato ne mogu a da se ne zahvalim i svim drugim dobrim ljudima koji su nas održali. Bez njihove podrške ne smem ni da zamislim šta bi sa nama bilo – poručuje Snježana, koja zbog sinovljeve i svoje bolesti ne radi već duže od 11 godina.
U komi rodila ćerku
Ova mlada samohrana majka i veliki borac je naime, pre 14 godina, preživela jedno od najsmrtonosnijih neuroloških oboljenja – guillian bare sindrom, i u komi rodila zdravu ćerkicu, ali je nažalost ostala nepokretna.
Svijetlana je time ušla na listu medicinskih fenomena jer je tek četvrta u svetu koja je to preživela. Budući da je dugo bila u komi i da su je u životu održavali jedino aparati, njen oporavak je veoma spor. Nedostatak novca za konstantne rehabilitacije je takođe velika prepreka jer žive samo od skromnih mesečnih primanja majke Milke. Znaju to dobro i naši humani čitaoci širom sveta koji ih već godinama na ovaj način usrećuju i ne dozvoljavaju da njena priča padne u zaborav.
Oporavak dug i spor
– Kada se sve sagleda, dobro smo koliko možemo biti. Mahom je to zasluga dobrih ljudi. Što se tiče mojih nogu, situacija je nepromenjena. Nekako mi se čini da iz dana u dan sve više imam osećaja u njima i baš me bole, ali kada ću i da li ću ponovo stati na njih, pitanje je i dalje bez odgovora. Iako je prošlo toliko godina od kada sam preživela jedno od najsmrtonosnijih oboljenja, nada da ću ponovo hodati me nije napustila. Međutim, svaka prehlada me slomi i unazadi sve što sam mukotrpno pokušavala, baš kao što je i slučaj sa koronom. Moja Jovana je tu da me bodri i zbog nje nikad neću odustati od toga – kazala je Svijetlana.
