Hram Vaznesenja Gospodnjeg koji se nalazi u Ahenu, nemačkom gradu na tromeđi Nemačke, Holandije i Belgije, već više od dve decenije uspeva da Srbima koji tu žive parče nemačkog neba oboji srpskim bojama.
U ovoj crkvi bogosluženja se održavaju svake nedelje i za vreme svih velikih crkvenih praznika. Tako je i za najradosniji hrišćanski praznik, Božić, crkva bila prepuna vernika, od kojih su neki prevalili i više od 100 kilometara ne bi li posetili hram, prisustvovali bogosluženju i sreli sunarodnike.
Ahenski paroh, otac Stefan Marić, služio je svete liturgije na Badnji dan i Božić, kao i večernju službu na Badnje veče, kada naš narod tradicionalno masovno posećuje hram. Narod željan božje reči pomno je pratio službu, dok je pevnica pevala božićni tropar. Okićen badnjak, svetlo iz kandila na oltaru, slama doneta iz okolnih sela i po njoj rasuti orasi, voće i slatkiši koje su deca uz pijukanje sa radošću prebirala pre i posle službe, u velikoj meri doprineli su da svi ovi ljudi koji žive odvojeni od zemlje svog porekla ponovo osete toplinu zajedništva.
Posle božićnog pozdrava, otac Stefan je poručio svim parohijanima da se vesele bez obzira na okolnosti u svetu i život u tuđini i poželeo da mir božji obitava u svim porodicama.
– Ako je Gospod sa nama, ne treba da brinemo ni za šta. U crkvi znamo pobednika unapred. Ne može biti drugog pobednika do Gospoda. Treba da se radujemo i budemo svesni da ako je Gospod došao u svet i rodio se, mi nećemo nikada biti sami i ne moramo da brinemo, samo treba da se radujemo i da gajimo ljubav i mir u sebi – poručio je on u besedi.
Priređeno je i lomljenje česnice, a najviše sreće da pronađu novčiće imale su Nikolina, gošća iz Republike Srpske, Tara Dražić i Marija Mitrović.
Posle nalaganja badnjaka u porti su vernici mogli, između ostalog, da se posluže kuvanom rakijom i vinom i jedni drugima čestitaju praznik. Mnoštvo upaljenih sveća i plamen gorućeg badnjaka osvetlili su veče. Sa osvećenim badnjacima i božićnim žitom narod se posle crkvenih obreda uputio u toplinu domova da produže radost za porodičnim trpezama.
Prema procenama sveštenika kroz crkvu je za Badnje veče prošlo oko 600 vernika.
– Ova crkva i ova zajednica nam mnogo znače, koliko zbog nas, toliko i zbog naše dece jer daju osećaj povezanosti sa onim odakle dolazimo i čemu pripadamo – podelila je sa nama svoj osećaj Dragana Vilenica, koja dolazi iz Belgije i do Ahena putuje oko sedamdesetak kilometara.
Blagosloven osećaj
Ivana i Đurađ Marinković žive u Ahenu već tri godine. Ivana kaže da je prvo za šta se raspitala po dolasku u Nemačku bilo to da li u gradu u koji se naselila postoji hram Srpske pravoslavne crkve.
– Činjenica da i ovde u daljini od svog doma mogu da odem u našu crkvu mi je vrlo bitna. Odmalena sam sa mamom skoro svake nedelje odlazila na liturgije i mnogo mi znači da to mogu i dalje da radim i da za Božić kao i drugim danima i praznicima budem u hramu i u molitvi. Kada za veće praznike nismo u mogućnosti da odemo u Kragujevac, rado ostajemo ovde jer se osećamo blagosloveno i veoma prijatno u našem hramu u Ahenu. Otac Stefan je naš sveštenik i naš prijatelj, a naša zajednica je jedna veoma čvrsta zajednica i zahvalna sam Bogu na tome – kaže Ivana.
Veza sa otadžbinom
Među našim ljudima bila je i porodica Mučibabić.
– Postojanje našeg hrama i zajednice je nama velika veza sa Srbijom, tu su nam prijatelji i kumovi, a tu smo sada i mi pustili korenje – objašnjava Branko Mučibabić, rodom iz Rume, koji sa suprugom Jelenom i sinovima Vukanom i Mihailom živi u Ahenu već šest godina.
– Crkva nam obezbeđuje osećaj pripadnosti i daje mogućnost pružanja pomoći i bitisanja jednih za druge, a pogotovo za ljude koji su tek napustili maticu i osećaju se ovde kao “ni na nebu ni na Zemlji”, jer su u tuđoj zemlji, moraju da govore tuđim jezikom, daleko su od svojih najmilijih. Slaviti Božić ovde je divno, crkva je puna, odiše verom našom pravoslavnom i nema nekih stvari koje se meni lično ne sviđaju kao što su bacanje petardi ili druga preterivanja – navodi Branko.
Divna zajednica
Kada naši ljudi nisu u mogućnosti da za veće praznike budu u svojoj domovini, sa svojim porodicama i rođacima, često svoje najmilije pozivaju kod sebe u goste. Jedna od gošći je i Tanja Kamenica, koja je sa svoja tri sina i suprugom došla u posetu sestrinoj porodici u Ahenu i poneće sa sobom pozitivne utiske sa proslave Božića.
– Moj utisak je predivan, prelepo sam se osećala, kao kod kuće. Nisam očekivala toliko puno ljudi, s obzirom na to da se radi o manjem gradu u Nemačkoj. Najveći utisak mi je ostavilo to da kad je krenula pričest tokom liturgije, skoro svi su krenuli da se pričešćuju. A imala sam i utisak da svi pevaju tokom liturgije. Osećala se blagodat Duha svetoga. Moja deca su bila oduševljena. Veoma sam srećna što je moj najstariji sin mogao da bude pomoćnik u oltaru zajedno sa bratom od tetke. Ja sam stekla utisak da su svi ovde jedna velika porodica, da pomažu jedni drugima, da su tu jedni drugima za sve što bi sutra moglo zatrebati. Hvala na svemu. Predivna zajednica – ističe Tanja Kamenica.
