Po visini od 228 cm Dalibor Micić ulazi među 30 najviših ljudi na svetu ikada, a Ginisova knjiga rekorda sprema se da ga ubroji među 10 trenutno najviših ljudi sveta. Ovaj zrenjaninski gorostas danas živi i radi u Danskoj, a prava je atrakcija gde god da se pojavi.
– Kad u sedmom razredu osnovne škole izrasteš na dva metra i za glavu i po štrčiš iznad vršnjaka, kad te na vreme ne uoči neki pravi košarkaški stručnjak, nego komšija moler i odmah te vrbuje, kad ti se iznenada razboli i umre otac i na tebi ostane briga o porodici, onda se to zove sudbina, životni sled ili šta već – započinje svoju priču najviši Vojvođanin, 228 centimetara visoki Dalibor Micić, kojeg su drugari još u ranom detinjstvu prozvali Guliver i čovek koji je sigurno na svetskoj listi prvih deset najviših ljudi koji hodaju planetom Zemljom.
Molerska epizoda
Rođen je u Zrenjaninu, sada već daleke 1985. godine u siromašnoj radničkoj porodici, a nakon smrti oca bio je prinuđen da preuzme brigu o porodici.
– To je zaista težak period mog života, a eto nisam imao tu sreću da me visokog i tršavog primeti neki sportski stručnjak i uputi u tajne sporta, nego komšija, kojem sam olakšao muke da glumim merdevine, a govorio mi je da će mi molerski zanat dobro doći, jer nikad se ne zna u životu… I zarađivao sam ponekad dnevnice kao moler kojem je svaki plafon nadohvat glave. I to je sve bilo dobrodošlo za kućni budžet.
Košarkaški početak usledio je znatno kasnije, kada su njegovi vršnjaci već dobrano vladali tehnikom košarkaške magije, a Dača, koji je još rastao i rastao, zaostajao je za njima, ali ipak uspeo da pronađe svoje mesto pod obručima.
– Zavoleo sam košarku i dan-danas ne mogu bez nje. Puno rada i odricanja bilo je potrebno i u matičnom Proleteru i kasnije u drugim klubovima, a seljakao sam se i menjao ih, ne mogu ni da se setim svih. Kasnije je usledio odlazak u Mađarsku, pa dobijanje mađarskog pasoša, pošto mi je majka Mađarica i onda je sve bilo nekako lakše. Tek tada sam postao pravi profesionalac i počeo da zarađujem novac, sasvim pristojan za život.
Pošto je proveo dve godine u Mađarskoj, usledilo je novo Guliverovo putovanje. Stigao je u predgrađe Kopenhagena, u gradić Horsholm i zaigrao u tamošnjem košarkaškom klubu.
– Ne kažem ni da mi je u Mađarskoj bilo loše, stekao sam puno iskrenih prijatelja, ali košarkaški baš nisam puno napredovao i niti sam bio zadovoljan u klubu, pa mi je odlazak u Dansku, i te kako prijao. Tamo je sve još ležernije, ne razmišlja se puno i ne opterećuje golim preživljavanjem, jer tamo toga nema. Uz košarku, imao sam i dodatni posao u jednoj elitnoj školi. Direktor škole, koja uči đake osnovama sporta, a gde se godišnja školarina papreno plaća i do 20.000 evra, očekuje da se vratim kada zalečim povredu kolena.
A Dalibor najviše uzbuđenja izaziva na ulici.
– Svakodnevno me bar po desetak ljudi zaustavljalo i molilo da se slikaju. Šta ću, stanem, nasmešim se i slikam za uspomenu to mi se trenutno dešava i u rodnom Zrenjaninu, puno je ljudi koji zastanu zadivljeni i zamole me za zajedničku fotografiju. "Ovo je čudo, ja ovako visokog čoveka nikada nisam video u životu", prokomentarisao je nedavno jedan sugrađanin. Pri tom je mislio da sam stranac, a još kada sam mu se obratio na srpskom, samo što se nije onesvestio od uzbuđenja – priča Dalibor.
Povreda kolena ga je trenutno odvojila od terena i tako će biti još nekoliko meseci.
– Iskren da budem, uželeo sam se lopte, a od aprila sam civil, kako se to kaže, i lečim i obnavljam oštećenu hrskavicu kolena. Bio sam na nekoliko specijalističkih pregleda i kažu da ću početkom naredne godine biti spreman za nove izazove.
Ljudi iz nekih američkih kampova, odakle se regrutuju buduće NBA zvezde, zvali su Dalibora da se oproba u američkoj košarci.
– Sve je to u planu, ali imam 29 godina i trenutno sam povređen. Ostvario bih svoj dečački san, samo da makar i vidim uživo Ameriku i neku NBA arenu.
Zasad Dalibor očekuje da se nađe među 10 svetskih gorostasa u Ginisovoj knjizi rekorda.
– Prija mi to u svakom slučaju. Verujte nije lako biti na 228 cm, treba uvek imati koordinaciju, sagnuti se i ući u neku prostoriju gde su vrata visoka 210 cm – uz smešak priča Dalibor koji celog života izbegava prepreke. Nekad je on drugima prepreka, pa je jedan carinik morao da se popne na stolicu da bi mogao da ga dohvati.
|
Žena do struka
Evropski džinovi |
