Savez Srba Slovenije
Podrška matice: Ambasadorka Zorana Vlatković i Marko Sladojević

Srbi u Sloveniji nemaju status nacionalne manjine, pa samim tim ni pravo na školovanje na maternjem jeziku, ali je Savez Srba „izboksovao“ dopunsku nastavu za našu decu na maternjem jeziku u slovenačkim osnovnim školama. Tako će od septembra ove godine, 1.465 malih Srba pohađati časove srpskog jezika u svim većim slovenačkim gradovima i mestima u kojima ih ima.

Marko Sladojević, predsednik Izvršnog odbora Saveza Srba Slovenije koji je pokrenuo projekat, priča za „Vesti“ da Republika Srbija finansira izvođenje dopunske nastave, plaća nastavnike srpskog jezika i nastavni materijal, a Slovenija pruža infrastrukturu: prostorije, grejanje, struju.

– Ispunjavamo uslove da uvedemo dopunsku nastavu u 73 škole, jer je Srbija odredila minimum 15 đaka po dopunskom razredu. Kako naša deca idu u 185 slovenačkih osnovnih škola, trenutno rešavamo grupisanje učenika. Odnosno organizovanje prevoza dece koju roditelji ne mogu da odvezu na dodatne časove u susedni grad gde je više prijavljenih đaka – objašnjava Sladojević detalje projekta koji nije išao baš kao po loju.

Naime, i ovde su se pojavili toliki problemi da čak ni u slovenačkoj upravi isprva nisu najbolje shvatili ideju. Prema rečima Marka Sladojevića, to se desilo najviše zbog „negativaca kojih ima u svakoj zajednici“.

Podrška Ljubljane

– Pričali su da hoćemo da vratimo ćirilicu na Železničku stanicu ili da nametnemo srpski jezik kao obavezan predmet i slično. Srećom, oni su u manjini, a Savez Srba je imao jake argumente i postignuto je dobro razumevanje s Republikom Slovenijom tako da će se projekat realizovati. Objasnili smo da se ovo tiče isključivo naše zajednice i identiteta i da niko neće biti teran na nešto – kaže ponosno Sladojević.

On objašnjava da najveći problem prestavlja što je zajednica, do osnivanja Saveza Srba, bila prilično neorganozovana tako da ljudi nisu koristili mnoga prava koja su po zakonu imali, pa tako i na učenje maternjeg jezika. Tako je došlo do apsurdne situacija po kojoj je ispalo da u Sloveniji živi više Holanđana, Kineza i Rusa nego Srba. Naime, od raspada Jugoslavije i proglašenja nezavisnosti Slovenije, samo 20 dece u dve škole učilo je srpski jezik u poslednjih 30 godina iako je zakon to dozvoljavao kroz dopunsku nastavu.

Snažne veze sa Srbijom

Najbrojnija zajednica

– Pri tom, druge zajednice su se bolje organizovale i masovno koristile dato pravo što je sugerisalo da ih ima mnogo više nego Srba. A to nije tačno! Zato smo u poslednja tri meseca organizovali, utvrdili naša prava i ohrabrili zajednicu za dopunske časove – objašnjava Sladojević.

Kako kaže, to je samo početak, a sledeća ideja je da se srpski jezik uvede kao izborni predmet. Krajnji cilj je, ističe on, „da se ljudi otkriju“, jer se ne zna koliko ih je. Naime, nakon rata na tlu Jugoslavije, u Sloveniji je poslednji popis urađen 2002.godine i po njemu je tamo živelo 38.964 Srba. Pošto skoro 20 godina nije održan popis stanovništva, nije u potpunosti poznat broj Srba, mada Procene ukazuju da se taj broj kreće između 70 i 100 hiljada.

Ima nas svuda

Marko Sladojević kaže da Srba u Sloveniji ima svuda.

– Nedavno sam vodio dete kod ORL na primorju, gde sam saznao da je glavni čovek Srbin, kao i na pedijatriji, A tek koliko je inženjera, ekonomista, pravnika, nastavnika, sportista… Neki su ovde rođeni, neki su se doselili, ali ih je svakako mnogo – priča Sladojević.

Podrška poznatih

Povezivanje srpske zajednice motivišu i poznate ličnosti u Sloveniji i Srbiji. Raša Nesterović, predsednik košarkškog saveza Srba u Sloveniji, Tomaž Kavčić, počasni konzul Slovenije u Srbiji, Minja Subota, Leontina, Ivana Peters iz „Negativa“, Tijana Dapčević i Ekstra Nena samo su neke od javnih ličnosti koji se trude da ohrabre one suzdržane ili bezrazložno uplašene da se prijave.

Dan prijateljstva

U Savezu Srba Slovenije ponosni su na odnos koji imaju sa maticom, ali i sa Slovencima. Saradnja je toliko dobra da je određen i Dan srpsko-slovenačkog prijateljstva. To će biti 12.juna, a centralni motiv je saradnja Davorina Jenka, kompozitora srpske himne „Bože pravde“ i Stevana Mokranjca, koji su na taj dan 1903. uputili pozdrave kralju Petru Prvom Karađorđeviću povodom krunisanja. Na Dan prijateljstva, sa slovenačkom manjinom u Srbiji biće potpisan Memorandum o međusobnoj saradnji.

Folklor za ponos

U Savezu Srba ponosno ističu da imaju izuzetno jak folklor i da svake godine prave Smotru. Ove godine Smotra će biti održana u slovenačkoj centralnoj dvorani kulture u srcu Ljubljane.

Bitka za pravdu

Marko Sladojević naglašava da su u Savezu uvereni da su Srbi, koji dolaze iz Srbije i Republike Srpske, najbrojnija etnička zajednica u Sloveniji, ali da je najveći problem što su ljudi „skriveni“. Ovaj problem traje još od devedesetih godina prošlog veka kada je iz evidencije izbrisano mnogo Srba. Naime, ko se nije prijavio za državljanstvo kada je Slovenija proglasila nezavisnost, taj je izbrisan iz evidencije i bukvalno ne postoji iako je bio uredno prijavljen pre rata i imao stalni boravak tamo. Umešao se i Strazbur, koji je presudio da Slovenija mora da nadoknadi štetu ovim ljudima.

– Mnogi i dan danas vode bitku, pokušavaju da naplate svoje muke zato što su bili izbrisani, mnogi još nisu uredili svoj status, neki su i dalje apatridi, odnosno nemaju nijedno državljanstvo… Zato je bitno da se otkrijemo i povežemo – kaže Sladojević.

U deželi 600 godina

Zajednica Srba u Sloveniji ima dugu istoriju, još od 15. veka veku kada se princeza Katarina Branković (ćerka despota Đurđa) udala za nemačkog grofa Urliha Celjskog i sa sobom dovela 200 pravoslavnih porodica. Međutim, sticanje statusa nacionalne manjine nije trenutni cilj Saveza Srba. Ovaj status, inače, u Sloveniji imaju samo Mađari i Italijani.

– Nismo jedina etnička zajednica koja nema status nacionalne manjine. Ali, u odnosu na druge, Srbi su ovde već vekovima i autohton su narod, a to je jedan od uslova za dobijanje tog statusa. Ipak, to nam nije fokus sada. Idemo korak po korak. Prvo i osnovno je da utvrdimo koliko nas ima i da se povežemo, da vidimo gde smo i čime se bavimo, da se organizujemo, da pravimo projekte koji su od interesa za našu zajednicu, a koji će obogatiti celo društvo – kažu u Savezu Srba.

Cilj im je, tvrde, da se Srbi u Sloveniji odvoje od ostalih zajednica jer imaju drugačiju istoriju i kulturu, a za to imaju zeleno svetlo slovenačkih vlasti.

Sačuvati identitet: Srpska deca u Sloveniji

Prestonica prednjači

Najviše dece za dopunsku nastavu na maternjem jeziku prijavljeno je u glavnom gradu Slovenije.

Ljubljana 416

Maribor 204

Kopar 162

Nova Gorica 103

Kranj 103

Postojna 102

Novo mesto 89

Kamnik 56

Koruška 39

Celje 37

Trbovlje 30

Velenje 29

Murska Sobota 21

Litija 18

Ivančna Gorica 17

Medvode 17

Jesenice 11

Brežice 5

Grosuplje 3

Krško 3