pixabay.com

Borim se protiv „duboke države“ („deep state“), koju čini grupa veoma zlobnih i štetnih ljudi po Ameriku, poručio je nedavno predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp. Isti izraz posle njega je upotrebio i slovenački ministar policije Aleš Hojs kada je podneo ostavku zbog kontroverzi oko nabavke respiratora tokom epidemije korona virusa.

– Policija je upotrebljena kao servis „duboke države“ – nagovestio je Hojs, ističući da bi teško bilo ko mogao da ga ubedi da u njegovom slučaju nije reč o politizaciji i da policija nije u službi „duboke države“ umesto u službi građana.

Termin „duboka država“ u poslednje vreme sve češće koriste političari na vlasti širom sveta, objašnjavajući kako ih je napao i ugrozio nevidljivi neprijatelj. Ta kovanica nije nova i prema tvrdnji dela zapadnih teoretičara podrazumeva zaveru vlada u senci koje diskredituju državnike i političare ukoliko oni ne prihvataju da rade prema njihovim pravilima. To, kako kažu, čine putem administrativaca ufiltriranih u državni sistem.

Postoje, međutim, i analitičari koji smatraju da neki od državnih funkcionera optužuju ovu nevidljivu silu kako bi sebi u javnosti obezbedili alibi za pogrešne poteze. Ima i onih uverenih da „duboka država“ u stvari uopšte ne postoji već su posle promene vlasti na nižim funkcijama u državnom aparatu ostali ljudi iz prethodne vladajuće garniture i oni rade suprotno interesima nove vlasti kako bi vratili sve na staro.

Analitičari, pobornici stava da „duboka država“ postoji, ukazuju da ona predstavlja „državu u državi“, što je oznaka za one čija moć nije institucionalizovana u državnim organima, ali je toliko jaka da takvi pojedinci i organizacije potpuno kontrolišu odlučivanje. Tako, tvrde oni, prikrivena moć diktira budućnost određene zemlje i donoseći, ponekad ne po volji vlasti, ali ni po volji građana.

U SAD, „duboka država“, prema tom viđenju, plete mreže i utiče kroz nevladin sektor da bi sprovela prevrate i obojene revolucije po svetu. Oni, manipulišu krizama u raznim državama, a analitičari ukazuju da se tako nešto desilo u Iraku i još nekim arapskim zemljama gde je vršen spoljašnji udar na promenu vlasti koja je na unutrašnjem planu bila stabilna.

Teoretičari zavere su čak i u Rusiji pronašli „duboku državu“. Oni prenose saznanja da tu moć Rusi zovu Familija, kao i da je upravo ona dovela Vladimira Putina na vlast u ovoj državi.

Kao termin se „duboka država“ pojavila u Turskoj, a „derin devlet“ je na maloazijskom poluostrvu označena je kao moć ukomponovana od „krupnih figura iz obaveštajnog sektora, vojske, finansija, sudstva i organizovanog kriminala“. U novijoj istoriji ove države, ukazuju teoretičari koji se bave ovim pitanjem, „derin devlet“ je putem visokih vojnih funkcionera menjala vlast krvavim putem.

Kada je 2016. došlo do pokušaja državnog puča, u Ankari se govorilo se da je „duboka država“ delovala pod uticajem američkog faktora jer je Redžep Taip Erdogan, posle niza ustupaka Vašingtonu, rešio da promeni pravac i izvršio zaokret ka Moskvi. Sam Erdogan optužio je za pokušaj prevrata bivšeg propovednika Fetulaha Gulena koji živi u SAD.

U Egiptu je takođe pominjana „duboka država“ kao vladavina tamošnje vojne garniture iz pozadine.

Najviše je ipak, u literaturi, kao izraz povezana s Amerikom. Celu priču o dubokoj državi razotkrio je Majk Lofgren, pomoćnik u republikanskom kokusu Kongresa koji je deo ovog državnog organa bio skoro tri decenije i njegova definicija ovog pojma je u SAD najprihvaćenija. On je 2014. godine u svojoj knjizi „Žurka je gotova, republikanci poludeli, demokrate postale neupotrebljive, a srednja klasa nasamarena“ obelodanio da u ime vlade odlučuje „hibridna asocijacija delova vlade s finansijskim i privrednim centrima koji su u stvari sposobni da samostalno upravljaju državom, nezavisno od formalnih političkih procesa“. U teoriji, počeci duboke države u SAD potiču iz Vijetnamskog rata koji je uticao na psihu nacije i verovanje u vladu za koju se ispostavilo da ih je lagala.

Dalekovidi Ajzenhauer

Da je vojni segment je dao sebi značaj, upozoravao je pre Vijetnamskog rata, početkom šezdesetih predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer ne krijući zabrinutost zbog rasta vojnog i uticaja proizvođača oružja.

– Moramo da se čuvamo neovlašćenog uticaja vojno-industrijskog kompleksa jer očito izgledi za izmeštanje moći s ogromnim posledicama postoje i biće ih i dalje – govorio je Ajzenhauer.

Vikiliksova otkrića

Od rata u Vijetnamu do onog u Iraku, tvrdi više teoretičara, stajala je „duboka država“. Vikiliks je objavio ogroman broj mejlova koji kompromituju porodicu Klinton, Baraka Obamu i druge političare tvrdeći da ih je finansirala „duboka država“. Među njima je naveo i pokojnog senatora Džona Mekejna čije su slike sa pripadnicima ISIS bile objavljene u medijima, što je uzeo kao dokaz da je „duboka država“ stvorila Iislamsku državu i povela migrante s Bliskog istoka ka Evropi.

Sutra – Šta je „duboka država“ (2): Kontrolori planete