Nova školska godina trebalo bi da počne u ponedeljak. Srednjoškolci za 1. septembar najavljuju protest pod nazivom “Srednjoškolci pamte”, međutim sindikati koji okupljaju zaposlene u prosveti nisu se oglašavali.
Snežana Romandić iz Ujedinjenog sindikata prosvetnih radnika Srbije kaže da zaposleni ne pozivaju na štrajk i obustavu nastave, dok Nikola Ćurčin iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije navodi da očekuju “tinjajući protest” i to u određenim školama koje su pod najvećim vidom represije, i da će verovatno to kroz nekoliko meseci prerasti u nacionalni problem.
Srednjoškolci u blokadi za 1. septembar osim protesta najavljuju i komemorativnu šetnju u znak sećanja na stradale u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu uz ponovni poziv da odgovorni za to budu privedeni pravdi. Direktorima škola su uputili zahtev da nastava bude obustavljena za sve, osim za prijem prvaka. Međutim, kakav je stav zaposlenih u prosveti iz sindikata se do sada niko nije oglašavao.
Nikola Ćurčin iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije za N1 kaže da u tom sindikatu očekuju “jedan tinjajući protest” i to prvenstveno u školama koje su pod najvećim vidom represije, gde je bilo otpuštanja zaposlenih koji su bili u obustavi rada i smene direktora.
– Tu će početi, a verovatno će to kroz mesece ponovo prerasti u jedan nacionalni problem, zato što prosto ne možete ostati nemi na ovakve situacije. Nažalost ili na sreću, kako god, bez suštinskih ispunjenja zahteva studenata – u ovom trenutku su to izbori, bez neke katarze u društvu mi nećemo moći da imamo normalnu školsku godinu – objašnjava on.
Stanje u školama je teško…
Govoreći o otkazima zaposlenima i neprodužavanju ugovora onima koji su bili na određeno, Ćurčin kaže da je to deo jedne politike da se vrši represija prema nastavnicima koji su na određeno vreme, a koji nisu bili politički podobni ili su izašli u susret roditeljima.
– To je nešto što je sada poprimilo razmere epidemije. To su ljudi koji često rade više godina na određeno vreme, pošto za nas ne važe uobičajni zakoni. Konkursi se ne raspisuju, neće biti raspisani ni ove godine. Dakle, višegodišnjom zabranom zapošljavanja smo došli do toga da imamo više desetina hiljada ljudi na određeno vreme i oni su zgodni za vršenje pritiska – naveo je on.
Snežana Romandić iz Ujedinjenog sindikata prosvetnih radnika Srbije navodi da poslednjih nekoliko godina imamo teške školske godine, i da je poslednja, u tom smislu, bila baš izuzetna.
– Ukoliko posmatram ovaj trenutak, dakle, 1. septembar, od strane kolega nema poziva na štrajk, dakle, nema razgovora o tome da bi se ponovo ušlo od 1. septembra u nekakve obustave ili štrajkove i to, kao nikada do sada, gotovo da je velika tišina na tu temu – navodi ona.
Na pitanje da li je to zato što su ljudi uplašeni ili zato što nema razloga za štrajk, ona ističe da je mišljenja da to nije zato što nema razloga za štrajk.
– Stanje po školama je teško, ljudi su podeljeni, posle svih ovih protesta, posle svih ovih dešavanja, atmosfera u školama je nekako napeta, mnoge škole imaju nove direktore koje ne poznaju. Nije to uobičajena školska godina, kao da smo u rat ušli, u novu školsku godinu, ali nekako velika je gorčina među ljudima koji rade u školama, osetili su se izopšteni od svega, možda i nezaštićeni od onih koji su viknuli, krenimo u sve ovo, a da nije bilo, dakle, kada govorimo o nama, zaposlenima, nekakvog promišljenja kako da sačuvamo kolege koje su na određeno, direktore koji su podržali svoje zaposlene – navodi Romandić.
Ističe da je postojala iluzija da će stati sve ako škole stanu.
– Nije stalo. To je problem. Ukoliko društvo kao celina ne bude shvatilo pod jedan, ono što stalno govorimo da nam je obrazovanje neophodno, da bi nam deca stasavala kako treba i da kao društvo opstanemo, i da podrži celu ovu priču kakva jeste, da se konsoliduje sve to, to ne može samo da bude na školama. Dakle, škole ne mogu biti jedine koje će biti u tome – zaključuje Romandić.
