Novo rusko oružje služi kao sredstvo odvraćanja svakog potencijalnog agresora, uključujući zemlje NATO-a, kaže za Sputnjik vojni ekspert Vikor Litovkin.
Na pitanje koji su ključni pravci modernizacije oružanih snaga Rusije za 2026. godinu i kakve novitete oružja i vojne tehnike se mogu očekivati Litovkin kaže da je to državna tajna.
„Takve stvari se ne objavljuju, jer se to naziva Državni program naoružanja i on ima zatvoreni karakter. O tome možemo saznati tek onda kada to oružje bude stavljeno u upotrebu. Ali, može se reći da će, verovatno, 2026. godine u službu biti uvedena druga, posle ‘Belgoroda’, podmornica ‘Habarovsk’ koja je nosač torpednog aparata ‘posejdon’ koji pokreće nuklearni realtor i ima nuklearnu bojevu glavu“, kaže Litovkin.
Podmornica „Habarovsk“ je specijalno projektovana i izgrađena kao nosač nuklearnog podmorničkog sistema „posejdon“, a smatra se da će ova nuklearna podmornica, opremljena podvodnim oružjem i robotskim sistemima, omogućiti Rusiji da uspešno obezbedi svoje pomorske granice i zaštiti svoje nacionalne interese u različitim regionima Svetskog okeana.
„Takvih torpednih aparata na tim podmornicama ima šest i to je veoma moćno oružje. Ono praktično ima neograničen domet i izuzetnu brzinu kretanja pod vodom — do 150 kilometara na sat. Takvu brzinu nijedan aparat na svetu ne može da ima. Može da se spusti na dubinu do 1.000 metara, gde je nuklearni torpedo nemoguće otkriti. Štaviše, on može neprimetno da priđe bilo kojoj luci, bilo kog velikog grada, da se spusti na dno i da u slučaju takve komande izazove snažnu eksploziju. To je veoma izuzetno opasno oružje“, ističe Litovkin.
Američki i ruski eksperti opisuju ga kao novu kategoriju oružja, koje može izazvati radioaktivne cunamije duž priobalnih područja.
Rusija ulaže u dronove, robotiku i veštačku inteligenciju
Rusija je 2025. godine stvarila novi rod vojske — trupe bespilotnih sistema i sasvim je sigurno će se tokom 2026. pojaviti novi bespilotni sistemi koji su postali stub savremenih oružanih konflikata.
Iskustvo Specijalne vojne operacije (SVO) pokazalo je da je obim upotrebe bespilotnih sistema višestruko povećan. U zoni SVO uz pomoć bespilotnih sistema izvršava se do 80 odsto „vatrenih zadataka“. Za samo godinu dana ruskim snagama na frontu isporučeno je milion i po bespilotnih letelica. Bespilotni sistemi dnevno uništavaju oko 300 ciljeva u zoni Specijalne vojne operacije, a takođe koriste se za izviđanje neprijateljskih položaja, pružanje direktne podrške jedinicama na terenu, kao i za isporuke municije, evakuaciju ranjenika i miniranja.
Pored bespilotnih sistema, i robotizacija ostaje jedan od prioriteta za razvoj ruskih oružanih snaga, kao i ubzano uvođenje tehnologija veštačke inteligencije u vojsku.
„Da ne govorim o tome da bi u narednim godinama u borbeni sastav mogla biti uvedena i krstareća raketa ‘burevesnik’, takođe na nuklearni pogon i nuklearnom bojevom glavom, koju je Rusija testirala 2025. godine i koja je preletela 4.000 kilometara ogromnom brzinom. Ona takođe može da leti praktično neograničeno dugo, jer nuklearni pogon omogućava stvaranje energije koja je praktično neiscrpna“, navodi Litovkin.
Rusija radi i na stvaranju svemirske letelice za transport teškog tereta koristeći nuklearnu tehnologiju koja se koristi u „burevesniku“ i „posejdonu“.
Rusija ojačala „nuklearni štit“
Strateške nuklearne snage Rusije ostaju ključni faktor odvraćanja agresije i očuvanja globalne ravnoteže, dok je ruski „nuklearni štit“ moderniji od nuklearnih potencijala bilo koje druge nuklearne sile.
Moderno oružje čini 92 odsto ruskih strateških nuklearnih snaga. Vazdušno-kosmičke snage formirale su svoju prvu diviziju protivvazdušne i protivraketne odbrane, a prvi puk, opremljen jedinstvenim protivavionskim raketnim sistemom S-500, sposobnim da pogađa ciljeve u bliskom svemiru, stupio je na borbenu dužnost, kaže Litovkin.
„Dakle, može da se bori protiv onog oružja koje Sjedinjene Američke Države pokušavaju da rasporede u kosmosu. Pored toga, Rusija je stavila na borbeno dežurstvo strateški raketni sistem ‘sarmat’. To je najteža raketa na svetu, teška 210 tona. Ona može da ima 10–15 bojevih glava“, ističe ekspert.
Po svojim karakteristikama, dometu i brzini leta, raketa „sarmat“ nema pandana u svetu. Litovkin precizira da domet „sarmata“ premašuje 15.000 kilometara, a raketa može da napada ciljeve i kroz Severni i Južni pol, probijajući protivraketnu odbranu.On podseća da je Rusija ranije uvela u naoružanje i hiperzvučne sisteme „kinžal“ i „cirkon“, koji predstavljaju vrhunac savremene vojne tehnologije i značajno menjaju odnos snaga, jer su zbog svoje brzine i manevarskih sposobnosti izuzetno teški za otkrivanje i presretanje.
„Stavljeno je u službu i nekoliko strateških nuklearnih podmornica, uključujući i podmornicu projekta 941 „Dmitrij Požarski“, koja nosi 16 strateških raketa ‘bulava’, svaka sa po šest bojevih glava za individualno navođenje. Takođe je u borbeni sastav uvedeno nekoliko višenamenskih nuklearnih podmornica“, navodi ekspert.
U naoružanje je tokom 2025. uveden i hiperzvučni sistem „orešnik“, koji je raspoređen i u Belorusiji. Reč je o raketi sa hipersoničnom bojevom glavom, sposobnoj da kinetičkim udarom uništi i najutvrđenije ciljeve. Kijev strahuju zbog novog oružja, pošto su tamošnji mediji izračunali „orešnik“ iz Belorusije do ukrajinske prestonice stiže za minut i 51 sekundu.
„To je raketni kompleks srednjeg dometa, koji može da leti na rastojanju od 5,5 hiljada kilometara i koji nijedan savremeni sistem protivraketne odbrane nije u stanju da presretne. Tako je Rusija napravila veliki korak napred u hiperzvučnom naoružanju, kako morskog, tako i kopnenog i vazdušnog baziranja. Pored toga, Rusija je uvela u naoružanje više bespilotnih letelica različite namene — izviđačke, za radioelektronsku borbu i udarne bespilotnike…“, navodi ekspert.
Litovkin ističe da je Rusija tokom Specijalne vojne operacije uvela u borbeni sastav svojih oružanih snaga veliki broj novih vrsta naoružanja. Prema njegovoj oceni, ova operacija je postala snažan pokretač razvoja oružanih snaga i unapređenja savremene borbene tehnike.
„Praktično sam naveo sve tipove hipersočničnog oružja koje niko drugi nema na svetu. To je veoma važno za bezbednost, jer je to oružje obuzdavanja. To ne znači da smo spremni da ga upotrebimo u preventivnom udaru. Ne! To je oružje odvraćanja mogućeg agresora“, podvukao je Litovkin, ističući da Zapad širi lažne priče o mogućem napadu Rusije na zapadne zemlje.
Dakle, 2025. godina donela je više konkretnih novih oružnih sistema u ruske snage – od hipersoničnih i strateških raketa do modernih lakih mitraljeza i autonomnih platformi. U 2026. očekuju se nove generacije oružja, uz sve jači fokus na autonomiju, robotizaciju i hipersonične domete — trendovi koji su već najavljeni ili testirani tokom 2025. godine.
