Ni rat, ni mir, već stalna bojazan da u svakom momentu može planuti još jedan oružani sukob. To stanje, najčešće uzrokovano teritorijalnim sporovima koji ne mogu da se reše pregovorima, u teoriji je nazvano zamrznuti konflikt. Mada ima i onih starih skoro čitav vek, najčešći u novoj istoriji sveta su se odigrali na području bivšeg Sovjetskog Saveza, a jedan od njih je u toku, između Azerbejdžana i Jermenije, zbog područja Nagorno Karabah, koji su iz zamrznutog konflikta uskočili u sukob, poput vulkana koji iznenada proradi. Zbog te teritorije, dve zemlje su 1988. već vodile šestogodišnji rat, a sve se odigralo pošto je, raspadom Sovjetskog Saveza, Azerbejdžan proglasio nezavisnost, na šta je odgovor većine jermenskog stanovništva u Nagorno Karabahu bio referendum na kojem su glasali sa otcepljenje i proglasili republiku. Uz posredstvo Rusije, primirje je bilo potpisano 1994, pa je teritorija praktično ostala u jermenskim rukama.
Sukob vojnih i paravojnih snaga u Moldaviji oko Pridnjestrovlja zamrznut je 1992. Povod za sukob Moldavije i međunarodno nepriznate Pridnjestrovske Moldavske Republike, većinski nastanjene Rusima i Ukrajincima bili su tzv. jezični zakoni, prema kojima su rumunski i latinica postali službeni jezik, a ruski i ćirilični rumunski jezici drugog reda. Došlo je do radničkih štrajkova na istočnoj strani reke Dnjestar, vlasti u Pridnjestrovlju su proglasile republiku, a do vojnih operacija širih razmera, došlo je marta 1992. Prekid vatre je potpisan jula iste godine i već skoro tri decenije na snazi je zamrznuti konflikt.
Da su najnovija i najčešća ukrštanja na teritoriji nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, pokazuje i područje Južne Osetije na Kavkazu, koja se otcepila od Gruzije i proglasila nezavisnost, ali je vlast u Tbilisiju i dalje tretira kao svoju teritoriju. U ovom sukobu su se jasno videli prsti dve sile, jer dok je Rusija vojno upala na tu teritoriju, s opravdanjem da brani tamošnje civile sa ruskim državljanstvom, SAD su podržale Gruziju i slale joj pomoć. Sukob je “zamrznut” 2008, a Južnu Osetiju priznale su samo Rusija, Nikaragva, Nauru, Venecuela i Tuvalu. Ove sukobe u Moldaviji, Južnoj Osetiji i Nagorno Karabahu eksperti vide kao namerenost Rusije da potvrdi dominaciju na čitavoj evroazijskoj teritoriji nekadašnjeg SSSR.
Jedan od takvih najpoznatijih konflikata je onaj oko Kipra, koji se odigrao pre skoro pola decenije. Krenulo je s turskom invazijom Kipra leta 1974. na severni deo ostrva. Za okupaciju su Turci iskoristili državni udar koji je na Kipru naredila vojna hunta u Grčkoj, a izvršila Kiparska nacionalna garda. Hunta je zbacila tadašnjeg predsednika arhiepiskopa Makariosa III, a postavljen je Nikos Sampson. U međuvremenu je grčka vojna diktatura zamenjena demokratskom vladom, ali je Turska već osvojila 40 odsto teritorije, pa je primirje iste godine ustanovilo “zelenu liniju” između dve strane. Severni Kipar je 1983. proglasio nezavisnost koju priznaje samo Turska, a to nije zasmetalo podeljenom Kipru da postane član EU. Ipak, netrepeljivost Turske i Grčke nikada nije prestala, a iskazuju je međusobnim provokacijama. Nova napetost datira iz jula ove godine zbog prava na eksploataciju gasa i nafte u Sredozemlju, kada je Turska svojim ponašanjem dovela situaciju na ivicu pucanja.
Ova i druga potencijalna žarišta, kao tempirane bombe, konstantna su pretnja novim žrtvama i rušenjima. Čemu i kome služe, kada i kako prerastaju u sukobe i ratove, za “Vesti” govore eksperti iz raznih oblasti, ukazujući na zamrznute konflikte poput Tajvana, koji Kina smatra svojom teritorijom, sukoba Indije i Pakistana oko Kašmira, na stalne varnice Palestine i Izraela, dve Koreje. Otkrivaju i da li velike sile pokazuju mišiće u zamrzavanju i odmrzavanju konflikata, odmeravajući snage i šireći uticaj na svetskoj geopolitičkoj mapi. Da li profitiraju prodajom oružja, ali i oslobađaju se sopstvenih viškova naoružanja, kao i kako ovakvi sukobi utiču na ekonomiju zemalja u konfliktu.
Ukrajinska kriza
Rat u istočnoj Ukrajini počeo je 2014. između državnih snaga i proruskih formacija samoproglašenih republika Donjecke i Luganske, udruženih u Federativnu Državu Novorusiju. Do sukoba je došlo kada je protestima svrgnut proruski predsednik Viktor Janukovič. Novu prozapadnu vladu su na istoku smatrali nelegitimnom i krenuli u formiranje paralelnih organa vlasti. Posle 13.000 žrtava i bar 20 pokušaja primirja do poslednjeg je došlo u julu ove godine. Mnogima liči da je rat mogao da se okonča zamrznutim konfliktom.
Pregovori o Kosovu
Bombardovanje SR Jugoslavije zbog navodne “humanitarne katastrofe” na Kosovu, završeno je Kumanovskim sporazumom 1999, posle kojeg su usledili pregovori. Međutim, politički predstavnici kosovskih Albanaca nikakva rešenja nisu prihvatili, već su u februaru 2008. proglasili tzv. nezavisnu državu Kosovo. Pregovori su u toku, mada neki teoretičari smatraju da to nije lako rešiv zamrznuti konflikt, a Vašington i Brisel su namereni da se dogovor postigne.
