Sastanak na vojnom britanskom brodu vojnih lidera priznatih i lažnih država regiona među kojima su i one koje nisu naklonjene Srbiji, svakako da izaziva sumnju i podozrenje posebno ako nedostaje razlog zbog čega je taj sastanak sazvan, a na koji Srbija nije bila pozvana, kaže za Sputnjik istoričar Aleksandar Raković.
Brod britanske Kraljevske mornarice ovih dana imao je interesantne goste kojima je domaćin bio specijalni izaslanik Velike Britanije za Zapadni Balkan Karen Pirs. Pirs je ugostila vojne lidere Albanije, Crne Gore, Severne Makedonije, BiH i samoproglašene države Kosovo.
Šta to London muti
Razgovor je bio u očekivanom formatu, kako se čuje, a formalno je istaknuto da su se učesnici usaglasili da su „britanska podrška i preduzimanje konkretnih koraka u okviru regionalnih inicijativa neophodni za unapređenje saradnje i izgradnju bezbednijeg i stabilnijeg Balkana“.
Da li je o ovom sastanku savetnik za nacionalnu bezbednost premijera Ujedinjenog Kraljevstva Džonatan Pauel obavestio i srpskog predsednika sa kojim se sreo dan kasnije, ostaje nepoznanica.
Raković smatra da bi Srbija trebalo da bude obaveštena o suštini tog sastanka na pučini mora.
„Naravno, ovakvi sastanci posebno ako se dešavaju na vojnim brodovima britanske mornarice kod nas bude neku sumnju i podozrenje zbog događaja iz devedesetih godina i konteksta u našem okruženju. Sazvani su neki vojni izaslanici i iz zemalja koje se ne ponašaju uglavnom prijateljski prema nama, a tu je i tzv. Kosovo koje tu obitava kao separatistička tvorevina“, napominje on.
Crv sumnje postoji
Ovakav događaj, kaže Raković, naravno da unosi crv sumnje, a ako o tome nije obaveštena Srbija kao ključna država Balkana onda bi bilo dobro da sami zatražimo saznanja bar o suštini tog sastanka.
„Dakle, tema tog sastanka je bitna kao i činjenica da li je Srbija tu problem. Jer ako je tako, onda kako kože da bude u isto vreme i faktor stabilnosti kako je to rekao Džonatan Pauel tokom sastanka sa srpskim predsednikom“.
Raković nije želeo da se bavi spekulacijama da li se iza ovoga krije još jedan vojni savez protiv Srbije ovoga puta pod patronatom Britanije, jer kako kaže ne znamo suštinu razgovora.
„Da ne bi bilo pretpostavki o čemu se radi bilo bi važno da postoje neka saznanja ako ne javna onda bar da nas diplomatskim putem usmere na to da taj sastanak nije bio protiv Srbije,“ kaže on.
Nedostaje razloga
Mediji su preneli da je tokom razgovora razmatran značaj regionalne saradnje u oblasti bezbednosti i odbrane, kao i uloga zajedničkih inicijativa u rešavanju bezbednosnih izazova u regionu, ali Raković kaže da iz toga ne možemo da izvučemo stvarni zaključak.
„Dakle, to je uopštena informacija koja ništa ne znači. Ko je ugrozio stabilnost Balkana? Ako se oni sastaju da se dogovore oko stabilnosti Balkana moraju da kažu i ko je tu stabilnost ugrozio,“ napominje Raković.
Mediji su preneli i to da je fokus diskusije bio na bezbednosnoj situaciji i uticaju „agresije u Ukrajini“ na ovaj deo Evrope, kao i na suočavanje sa vanrednim situacijama koje predstavljaju izazov za naše zemlje, sa posebnim naglaskom na potrebu za vojnom podrškom civilnim vlastima i bliskom koordinacijom između zemalja regiona.
