Dok se čeka odgovor OFAC-a na srpski zahtev da se produži licenca NIS-u pominju se mnoga zvučna imena iz sveta naftnih kompanija kao potencijalni kupci 11,5 odsto u vlasničkom udelu. Novinarka RTS-a Ružica Vranjković koja prati sektor energetike kaže da je od imena kupca sada mnogo važnije da rafinerija u Pančevu nasavi sa radom i posle 25. novembra. Posle razgovora Aleksandra Vučića i Emanuela Makrona u Parizu, Aleksandra Kolaković iz Instituta za političke studije kaže da je Francuska za Srbiju ključan partner na putu ka punopravnom članstvu u EU, ali i u ekonomskoj saradnji koja se poslednjih godina intenzivira.
Posle više od tri sata razgovora predsednika Srbije i Francuske u Jelisejskoj palati, otvorene su ključne političke i ekonomske teme: od izgradnje prve linije metroa, preko nuklearnih kapaciteta, do evropskog puta Srbije. Prema rečima Aleksandre Kolaković iz Instituta za političke studije, teme o kojima se razgovaralo imaju i političku i ekonomsku težinu.
“Francuska je za Srbiju ključan partner na putu ka punopravnom članstvu u EU, ali i u ekonomskoj saradnji koja se poslednjih godina intenzivira”, istakla je Kolakovićeva.
Kao primer političke podrške, navodi sprečavanje ulaska Kosova u Savet Evrope.
“To je bio značajan signal da Francuska sve bolje razume probleme Srbije u Kosovu i Metohiji”, navodi Kolakovićeva.
Metro, nuklearna energija i tehnološki razvoj
Ekonomski deo razgovora otvorio je velike projekte, od potpisivanja komercijalnog ugovora za prvu liniju metroa koji je najavljen za 15. decembar, do nuklearne energije.
“Francuski EDF je već uradio tehničku studiju za Srbiju. To iskustvo je dragoceno, a potpisan je i memorandum o obuci kadrova”, podseća novinarka RTS-a koja prati energetski sektor Ružica Vrajanković.
Energetska neizvesnost – šta dalje
Pitanje naftne industrije bilo je centralna tema i u Parizu i u Beogradu. Radna grupa je analizirala posledice američkih sankcija NIS-u, dok za Lukoil stižu ohrabrujuće vesti.
“Američka administracija je sinoć odobrila odlaganje sankcija Lukoilu za mesec dana, što je donelo preko potreban predah“, kaže Vranjković.
Bugarska je dobila šestomesečno izuzeće, dok je Nemačka ranije dobila identičan status.
“Čeka se odgovor OFAC-a da vidimo da li će rešenje koje je predloženo za NIS biti prihvatljivo”, dodaje ona.
Na pitanje ko bi mogao da preuzme 11,5 odsto vlasništva, ističe da se “pominju sve velike naftne kompanije – MOL, OMV, Helenik, Britiš petroleum – ali konkretnih informacija još nema”.
Ono što je pre svega za nas bitno, kako kaže, je odgovor OFAC-a kako bi rafinerija u Pančevu mogla da nastavi sa radom i posle 25. novembra.
Poslednji rast cena, ističe, nije posledica cene sirove nafte, već kotacija derivata, pre svega evrodizela.
Energetska bezbednost kao nova diplomatija
Kolaković naglašava da je energetska bezbednost postala centralna tema ne samo Srbije, već cele Evrope.
“Od početka rata u Ukrajini jasno je da će energetska bezbednost biti u fokusu međunarodnih odnosa”, kaže ona.
Uz dodatnu komplikaciju od nove godine kada u EU startuju i nove sankcije na uvoz LNG-a, Ružica Vranjković upozorava da evropsko tržište ulazi u još neizvesniju fazu.
