Nadaleko poznata po humanosti, Dosta Miki Bauer koja gotovo pola veka živi u Frankfurtu, a rodom je iz Omarske kod Prijedora i dalje pomaže ne samo svoje zemljake u rodnom kraju, već i nepoznate ljude u bilo kom kraju Nemačke, Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Republike Srpske. Njen poriv i osećaj za ljudskost i dobrotu, nisu oslabili uprkos nedaćama, pošto su joj primanja u većoj meri umanjena zbog ukidanja nekih prinadležnosti, koje je imala kao invalid. Ipak, Dosta uvek nađe načina da uđe u domove i srca nevoljnika, iako je i sama nedavno provela desetak dana u bolnici u Frankfurtu. Njena ljubav prema ljudima ne jenjava, a životna deviza kojom se celog života vodi je: "Neka me život opeče još stotinu puta zbog moje dobrote, ja ću i dalje biti baš ovo što jesam i voleti ljude, ne gledajući ko je ko…"
Tako ova plemenita žena, svakog meseca od svoje penzije izdvaja novac za siromašne i bolesne, pa je i ovog puta uputila u rodni kraj pomoć od ukupno 210 evra. Od toga je za baku Milju Tomić iz Ljeskara kod Prijedora, namenila 50 evra, a i isto toliko za Desu Solar iz Jelićke, dok su po 30 evra dobili Stevo Podunavac iz Gornjih Garevaca i nepokretna Stoja Buvač iz Omarske.
|
Hvala, draga Dosto! Poslala je Dosta Bauer i 50 evra Desi Solar, koja je prošle godine operisana. Pošto je Desa u osmoj deceniji, a operacija je bila teška, oporavak ove živahne, mršave starice dugo traje. |
– Hvala našoj dragoj Dosti što mene i moje muke ne zaboravlja. Neka joj Bog vrati na najbolji mogući način – poručila je Stoja Buvač svojoj zaštitnici.
Loše vreme i promene koje nosi svako proleće utiču i na ionako loše zdravstveno stanje ove nesrećne žene, koja je nakon moždanog udara ostala nepokretna.
– Kada se vreme ovako menja, bolovi mi se pojačavaju, a hvata me i nesvestica. Zato jedva čekam da se prolepšaju uslovi, pa da mogu u kolicima i da budem napolju. Tako mi je lakše i brže mi prođe dan – kaže Stoja, koja živi sa nezaposlenim sinom i obolelom kćerkom.
Samim tim, svo troje žive od Stojinih 150 maraka mesečno, koje dobija za tuđu negu i pomoć. A, to je premalo da pokriju stvarne potrebe. Iako je proleće na pragu i poljoprivredni radovi već polako kreću, Stojin sin Ranko ne može u nadnicu, kako bi pomogao porodici, jer nema nikog ko bi mu taj rad i platio.
