Postoji trenutak u gotovo svakom nefunkcionalnom odnosu kada u sebi kažete: “Zaslužujem bolje od ovoga”. Ipak, umesto da odete, ostajete – još malo, pa još malo, pa samo još jednu šansu.
I tako prođu meseci, nekad i godine, dok se vrtite u krugu nada, razočaranja, kratkih poboljšanja i ponovnih padova. Mnogi su već osetili taj teret na grudima, onu tišinu u kući koja govori više od reči, ili večernje dijaloge u glavi u kojima pokušavate da opravdate partnerovo ponašanje.
1. Strah od promena i osećaj da je bolje ostati u komfor zoni, nego izabrati slobodu
Nekima od vas najteže pada sama pomisao da se život promeni. Čak i kada ste duboko nezadovoljni, odnos koji imate deluje poznato i deluje kao nešto što bar delimično možete da kontrolišete.
Psiholozi objašnjavaju da mozak često bira poznatu bol umesto nepoznate slobode, jer neizvesnost stvara osećaj rizika. Zato mnogi ostaju u vezama u kojima nisu srećni – jer alternativa deluje strašnije nego svakodnevica u kojoj već žive.
U takvim situacijama, često se pojavljuju misli poput: “Šta ako se pokajem?”, “Šta ako ne naiđem ni na koga boljeg?” ili “Šta ako ostanem potpuno sama/sam?”.
Te misli nisu slabost – one su prirodna reakcija na ideju velikog životnog preokreta. Ali važno je da ih prepoznate i shvatite da strah nikada ne sme biti glavni razlog zbog kojeg ostajete.
2. Potcenjivanje sopstvene vrednosti i uverenje da nikada neće biti bolje
Mnogi ostaju u lošim odnosima jer su godinama nesvesno gradili uverenje da zaslužuju manje nego ostali. Možda ste stalno bili kritikovani, možda navikli na emotivnu distancu, možda ste odrastali u okruženju gde se ljubav morala “zaslužiti”.
I onda, kada odrastete, verujete da je normalno da partner ne obraća pažnju na vaše potrebe, da vam ne pokaže nežnost, da vas ponekad povredi rečima ili postupcima. Stvarate kompromise koje ne biste dozvolili nikome drugom u svom životu, osim sebi.
Ako prepoznajete da dugo pristajete na manje nego što želite, vreme je da se zapitate:
“Zašto mislim da ne zaslužujem bolje?” Odgovor na to pitanje može biti prvi korak ka promeni.
3. Emocionalna zavisnost i ciklus nadanja, razočaranja i ponovnog približavanja
Mnogi ostaju zbog emotivne veze koja deluje snažno, intenzivno, nekad čak i neobjašnjivo.
Jednog dana ste srećni, puni nade, a već sledećeg slomljeni. I baš taj nepredvidivi ritam je ono što vas veže najjače – jer svaka retka dobra faza deluje kao dokaz da „veza može da uspe“.
Kada partner čas daje ljubav, čas je uskraćuje, mozak doživljava to kao igru nagrada. Svaki put kada dobijete pažnju posle dužeg perioda distance, osećate olakšanje, pa čak i euforiju – i to vas vraća u krug.
