Cene emisije ugljen-dioksida u zgradama povećaće troškove grejanja širom EU od 2028. godine, a Hrvatska bi trebalo da bude među zemljama sa najizraženijim skokom cena, pokazalo je u četvrtak istraživanje fondacije Bertelsmann.
Od 2028. godine cene emisije gasova staklene bašte u zgradama i drumskom saobraćaju obračunavaće se u okviru jedinstvenog tržišta CO2 u EU kako bi se domaćinstva i preduzeća podstakla da vremenom prestanu da koriste fosilna goriva štetna za klimu.
To će na računima osetiti oko 103 miliona domaćinstava u celoj Evropskoj uniji, pokazalo je istraživanje fondacije.
Tona ispuštenog ugljen-dioksida trebalo bi od 2028. godine da košta 60 evra, piše B92.
i da u proseku poveća godišnji trošak grejanja za 17 evra po domaćinstvu, procenjuju u fondaciji, uz velike razlike od regiona do regiona.
U pojedinim delovima srednje i istočne Evrope godišnji troškovi grejanja domaćinstava mogli bi u proseku biti veći za 100 do 400 evra, budući da se u tim regionima još uvek u velikoj meri koriste fosilna goriva, a emisija ugljenika još nije uračunata u cene, pokazala je analiza fondacije.
Daleko najviše trebalo bi da poraste trošak grejanja domaćinstava u Poljskoj, za čak 372 evra godišnje. Na drugom mestu je Slovačka sa troškom većim za 243 evra godišnje.
Sledi Hrvatska sa računima za grejanje domaćinstava većim za 207 evra godišnje od 2028. godine. Blizu je i Slovenija gde bi trebalo da porastu za 198 evra.
U nekim će državama grejanje pojeftiniti jer su u račune već uključili cenu emisije ugljenika. Ako tona emisije ugljen-dioksida bude koštala 60 evra, računi domaćinstava u Švedskoj trebalo bi da budu niži za 273 evra godišnje, a u Danskoj za 102 evra, izračunali su u fondaciji.
