Od Prvog srpskog ustanka pa sve do danas, nema mnogo godina koje je Srbija provela u miru i spokoju. Napadale su je i pustošile razne vojske, nevolje, bolesti, bila je na meti velikima, koji su joj, javno i tajno, krojili sudbinu. U svemu što smo, kao narod, preživljavali, kroz tu dugu borbenu liniju koja vodi i do današnjih dana, svetle svojim primerima neka junačka srca koja su nam se nesebično dala, a došla su iz raznih delova sveta i za njih je Srbija bila strana zemlja. Knjiga “Stranci koji su zadužili Srbiju” Žiže Radivojević u izdanju “Novosti”, posvećena je tim ljudima, strancima, koji su svojim dobrom zadužili našu zemlju i bez kojih ona ne bi bila ista.
Priča o životu ser Tomasa Liptona, kralja čaja i velikog srpskog prijatelja iz Prvog svetskog rata, jedna je od onih koje se uzimaju kao primer na predavanjima o postizanju uspeha kada je on samo daleka tačka u budućnosti, san jednog gladnog dečaka koji želi da ima sve ono što stoji u izlozima radnji. Kad život započne u porodici koja se zbog velike gladi u rodnoj Irskoj seli u Škotsku, potrebno je mnogo promoćurnosti, rada, truda i vere da se život promeni.
Do Amerike i nazad
Tomasovim roditeljima umrlo je petoro dece, pre nego su pobegli u Škotsku u kojoj su živeli siromašno, ali barem nisu bili gladni. U Glazgovu se, verovatno 1848, rodio Tomas. Uspomene na strašnu glad koja im je odnela decu bile su još žive i Tomas je rastao sa tim pričama. U školu je išao koliko da se opismeni i nauči računanje, ono što mu je bilo potrebno da pomaže u maloj prehrambenoj radnji koju je držao njegov otac. Nije imao ni 15 godina kada je uspeo da se zaposli kao poslužitelj na parobrodu koji je saobraćao na liniji Glazgov – Belfast, gde se naslušao priča o mogućnostima koje pružaju Sjedinjene američke države. Radio je i odricao se dok nije uštedeo za najjeftiniju kartu do Amerike. Proputovao je gotovo ceo kontinent, kasnije je pričao da ni sam ne zna gde je sve bio i kojim poslovima se bavio. Od svega što je radio najviše ga je zanimalo vođenje dućana. Kada mu se učinilo da je dovoljno naučio, vraća se u rodni Glazgov. Shvatio je da bi mu u Njujorku trebalo mnogo više truda, rada, a i borbe sa konkurencijom, nego u svom gradu koji je čeznuo za pravim radnjama sa širokim asortimanom prehrambene robe. Sa 22 godine imao je skoro 10 godina iskustva stečenog na raznovrsnim poslovima. Prirodni dar za trgovinu obogatio je znanjem stečenim po kojekakvim američkim zabitima, a to je bila životna škola koja mu je omogućila da otvori svoju prvu bakalnicu “Liptonov market”.
Plantaže na Cejlonu
Nove radnje su nicale jedna za drugom, prvo u Glazgovu, a potom i širom Škotske. Presudan korak u njegovom biznisu bio je otvaranje radnji u Engleskoj, a potom i širom Velike Britanije. Liptonovi marketi su se razlikovali od drugih, što po širem asortimanu robe, što po ljubaznosti osoblja, do čega je Tomas veoma držao. Godine 1888. je imao 300 dućana širom Kraljevstva, a on je želeo da uvede neke novine. Kako je u svojim bakalnicama prodavao i začine, dobro mu je bio poznat Minsing Lejn, središte trgovine čajem i začinima koji su dolazili sa Istoka. Smislio je da se upusti u trgovinu čajem, koji je u Engleskoj bio napitak koga su bogati pili, a siromašni priželjkivali. Samo što Tomas nije želeo da zavisi od hirovitih trgovaca veleprodaje. Bio je dovoljno bogat i dovoljno hrabar da se odluči na veliki korak. Otišao je na Cejlon i kupio sopstvenu plantažu čaja. Kasnije je kupovao zemljište po niskoj ceni i sam uzgajao čaj. Drugi revolucionarni korak je bio da svoj čaj prodaje po veoma niskim cenama, tako da je prestao da bude obeležje više klase i postao proizvod koga su mogli da priušte i oni sa manjom platežnom moći. Tomas Lipton je shvatio da je brojnost kupaca važnija nego cena i da mu to obezbeđuje veliko tržište. Treći korak je bio otvaranje čajdžinica, mesta gde se za manji novac mogao popiti čaj, malo razgovarati, družiti se. On je i osmislio pakovanje u filter kesice, kako bi čaj bio dostupniji i lakši za transport i upotrebu.
Večiti neženja
O privatnom životu Tomasa Liptona malo se zna. Uglavnom se navodi da je bio večiti neženja, ali to nije tako. Oženio se mlad, jer se tako od njega očekivalo. Devojka iz susedstva, dobra i pobožna, on 23 a ona 20. Margaret se nadala da će muža privoleti kući i porodici i rodila je dvoje dece, od kojih je jedno preživelo. Posle nekoliko godina ona donosi odluku da se razvede i emigrira u Kanadu. Nikada se nije javila Tomasu, niti je on imao saznanja šta se desilo s njom i detetom. A Tomas je čitav život proveo kao živahni neženja, uvek na meti lepih dama, čije društvo nije odbijao. Sva ova maskarada je bila neophodna da bi se sakrile homoseksualne sklonosti, što je onda bilo ne samo sablažnjivo nego i zakonski kažnjivo. Po svemu sudeći, njegova poslovna veza sa Vilijamom Lavom, koji je s njim bio od samog početka građenja poslovne imperije, nije bila samo drugarska.
Ser Tomas
Širokog osmeha i srca, dečko sa ulica Glazgova, formalno bez obrazovanja i iz porodice koja je pobegla od gladi, sada je, u lakom belom odelu, sa cigaretom i čašom, koračao palubom svoje jahte i upravljao carstvom čaja, najvećim na svetu. Svojim novcem i trudom dobijao je sve što je želeo, osim jednog: trofeja Američkog kupa u jedriličarstvu, što se smatralo najprestižnijim svetskim odličjem. Pet puta je pokušavao i nijednom nije uspeo. Menjao je jahte, ali svaka je imala trolisnu detelinu – simbol Irske i Sv. Patrika i ime “Šamrok”. Nije se stideo svog porekla, naprotiv. Kako je imperija Tomasa Liptona donosila znatne prihode britanskoj kruni, 1902. dobio je titulu viteza, pa je zvanično postao ser Tomas Lipton, baron od Osidža, dela Londona u kojem je živeo.
