Broj stranaca koji rade u Srbiji, povećava se iz godine u godinu. Stručnjaci nam nedostaju u svim delatnostima, pa su poslodavci prinuđeni da ih uvoze. Osim iz regiona, radnici nam dolaze i iz dalekih zemalja. Ovu činjenicu potvrđuje i direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović koji navodi da je od početka ove godine izdato više od 14.000 radnih dozvola strancima, što je značajno više nego prethodnih godina.
– Prošle godine smo izdali 35.000 dozvola za rad strancima, a ako to poredimo sa 2021. to je značajno više, jer je tada izdato 23.000 radnih dozvola, dok je 2020. nešto više od 13.000 dozvola izdato za rad strancima – kazao je on.
Prema njegovim rečima, najveći broj radnika iz inostranstva koji se angažuje u Srbiji ima srednju stručnu spremu.
– Ima i visoko obrazovanih, dok se javljaju i nekvalifikovani radnici, ali je treći i četvrti stepen obrazovanja najzastupljeniji, jer su odgovarajući kadar koji menja domaću radnu snagu, zbog toga što se angažuju na veoma važnim infrastrukturnim projektima u našoj zemlji, jer ti projekti moraju da se završe na vreme i ovi radnici su preko potrebni – rekao je Martinović.
Kako objašnjava, poslodavac pre nego što zaposli stranca mora da ispoštuje Zakon o zapošljavanju, odnosno mora prethodno da prođe test tržišta rada koji sprovodi NSZ i ukoliko na domaćem tržištu rada nema dovoljno kvalifikovanih radnika i u dovoljnom broju, tek nakon toga može da zaposli strance. Dodaje da, zahtev za radne dozvole podnosi poslodavac ili radnik lično.
– Ukoliko lice ispunjava uslove za ličnu radnu dozvolu, onda oni sami podnose zahtev i mogu da rade za bilo kog poslodavca, ali ipak najveći broj izdatih dozvola za rad jesu dozvole za zapošljavanje koje podnose poslodavci, a uslov je da stranac ima prethodno i dozvolu za boravak u našoj zemlji – kaže direktor Martinović.
Prema njegovim rečima, dozvola za boravak se izdaje na period uglavnom do godinu dana ili koliko je potrebno zbog posla, jer postoji i mogućnost produžetka ukoliko radnik dolazi iz zemlje sa kojom imamo međunarodne sporazume u ovoj oblasti. Poslednjih godina, bez obzira s kim imamo potpisane međunarodne sporazume, najviše radnika kako ističe Martinović dolazi iz Kine, Rusije i Indije, ali i iz zemalja regiona – BiH, Severne Makedonije, Crne Gore, a sve više ih ima i iz Ukrajine i i Nepala. Martinović objašnjava da Rusi najčešće dobijaju radne dozvole za rad u IT sektoru i da je to visokokvalifikovani kadar u oblasti informacionih tehnologija, a da Ukrajinci najčešće traže lične radne dozvole, što znači da mogu biti angažovani kod bilo kog poslodavca.
– Rusi dobijaju i dozvole za samozapošljavanje i osnivaju svoje firme u našoj zemlji – naveo je Martinović.
On je pojasnio da kada je reč o radnicima koji su u tranzitu, pre svega migranti iz Sirije i Avganistana, oni nisu kategorija kojom se Nacionalna služba bavi, jer ne dobijaju ni boravišne dozvole niti radne dozvole.
Domaći poslodavci angažuju strance, kako bi nadomestili deficitarne profile radne snage koji nedostaju zemlji, pre svega u oblasti građevinarstva – zidare, stolare, a sve je više i onih koji rade i u IT sektoru, kao i u uslužnim delatnostima. Stranci su angažovani i kao pomoćni radnici i u drugim granama privrede, kao i u uslužnim delatnosti, ugostiteljstvu i hotelijerstvu. Mnogo stranaca je angažovano i na sezonskim poljoprivrednim poslovima i oni uglavnom dolaze iz BiH i Makedonije, ali i iz Rumunije, Bugarske.
Dualno obrazovanje
Zanatlije, vozači i građevinski radnici su kadar koji Srbiji najviše nedostaje, ali kako objašnjava Martinović dualno obrazovanje može da reši ovaj problem za neke profile, u zavisnosti od toga koji poslodavci, škole i učenici se za to opredele.
Više od 35.000 dozvola
Prema podacima NSZ-a, primenjujući odredbe Zakona o zapošljavanju stranaca i Pravilnika o dozvolama za rad, u periodu od 1. januara do 31. decembra 2022. godine izdato je ukupno 35.180 dozvola za rad strancima, a godinu dana ranije broj dozvola je bio 23.662.
