Zanimljivi su običaji vezani za dane uoči najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa. Šesta nedelja posta završava se praznikom Cveti. Ovaj praznik posvećen je sećanju na ulazak Hristov u Jerusalim, kada ga je narod dočekivao bacajući ispred njega palmove grančice i cveće. Onaj ko želi da mu cveće buja i cveta, treba da ga posadi na Cveti – jače će mirisati.
U ponedeljak, 14. aprila, počinje sedma, poslednja sedmica. U narodu se naziva Velika, Svetla ili Strasna nedelja. Post se strogo držao, bilo je zabranjeno pranje veša, slavlja, a verovalo se da će deca začeta tih dana dobiti fras, pa se preporučivalo da se supružnici uzdrže od odnosa. U "Srpskom običajnom kalendaru" etnolog Mile Nedeljković piše da se ova sedmica zove i Zavalita nedelja. Ovih dana nije bilo pesme, svirke i kola. Cele ove sedmice žene nisu ni šile, ni heklale.
U Homolju su, zapisao je Mile Nedeljković, na Veliki četvrtak obavljali naročiti pomuz ovaca: domaćin bi svakoj ovci muzari iz desne sise pomuzao po malo mleka, da bi im pospešio mlečnost, a žene su odlazile ovoga dana na reku i puštale vodu za dušu mrtvima i niz vodu slale, pričvršćene na daščicama, upaljene sveće.
Dr Mila Bosić u delu "Godišnji običaji kod Srba u Vojvodini" navodi da se na Veliki četvrtak u crkvi vezuju zvona, pa se umesto zvonima oglašava klepalima. Posle vezivanja zvona propisano je da se ne sme orati, šiti, prati, kako letina ne bi stradala od leda, a valja se vatra paliti da ne bi u kući imali buva tokom godine. Taj dan je bio vezan i za devojačka gatanja:
"Tako u Šajkašu na Veliki četvrtak uveče devojke pod jastuk stave ogledalo, češalj, peškir i pre no što zaspu kažu: ‘Koji je moj suđenik neka dođe noćas da se obriše peškirom, češljem da se očešlja, ogledalom da se ogleda.’ Koga te noći devojka od momaka sanja, verovala je da će se za njega udati. Da bi doznale gde će se udati, mnoge devojke su u bašti sejale bosiljak uoči Velikog četvrtka i sutradan gledale: ako je na zemlji u bašti bio otisak kopita, verovale su da će se udati u drugo selo, a ako su videle otisak šape ili ljudskog stopala, to im je bio znak da će se udati u svom selu. U nekim selima devojke su pre zalaska sunca drmale rodnu voćku ili drvo zovu tri puta i potom osluškivale koje će ime prvo čuti. Ako su čule muško ime, verovale su da će se udati te godine."
Na Veliki petak u nekim selima devojke su gatale tako što su uzimale tri tanjira i pod jedan su stavljale parče hleba, pod drugi češalj, a pod treći ogledalo. Ako devojka podigne tanjir ispod koga je stavljen hleb, bio joj je to znak da će se udati u bogatu kuću, ako podigne tanjir ispod kojeg je bio češalj, značilo je da će se udati za siromaha, a ako je podigla tanjir ispod koga je bilo ogledalo, smatralo se da će se udati za lepotana…
|
Zaštita od veštica |
