pixabay.com
Foto: Ilustracija

Jelena Hrnjak, programski menadžer Udruženja građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja Atina, ističe da je najveći izazov što ovaj položaj žrtava pred sudom zavisi od diskrecionog prava sudije. Odnosno, kako kaže, to hoće li osoba imati status posebno osetljivog svedoka koji joj može obezbediti niži stepen stresa i sekundarne viktimizacije, zavisi isključivo od odluke sudije.

– Ova vrsta diskriminacione procene je u suštini nešto po čemu Srbija nazaduje, budući da u većini razvijenih zemalja ako se ispune određeni kriterijumi kao što je postojanje krivičnog dela trgovine ljudima, status žrtve, uzrast, taj joj se status automatski dodeljuje – pojašnjava naša sagovornica

Dešava se da sudski postupak, koji se povede posle otkrića i hapšenja ovih trgovaca, izaziva dodatnu traumu za žrtve koje su već prošle golgotu mučenja i prisilnog rada poput onog, kako ukazuje Jelena Hrnjak, da je jedna devojčica čak sedam puta ispitivana pre sudskog postupka.

– U Beogradu je punoletna devojka u sudnici delila istu klupu sa optuženim jer nije bilo tehničko-materijalnih uslova da se razdvoje, iako državne institucije stalno govore suprotno. Celo suđenje se zasniva isključivo na izjavi i svedočenju žrtve, a ne na drugim dokazima koji treba da se prikupe tokom krivične istrage kao što su finansijski izvori, kao i prikupljanje dokaza nezavisno od iskaza. Žrtvi nisu dostupne sve potrebne informacije tokom trajanja postupka ona se, recimo, ne obaveštava kad se trafiker pušta iz pritvora ili zatvora, što je posebno problematično – ukazuje naša sagovornica.

Besplatna pomoć

Žrtve trgovine ljudima u Srbiji teško stižu do pravde jer proces koji se povede pred sudovima traje u proseku dve godine i tri meseca, a čak polovina izrečenih kazni je u okviru zakonskog minimuma od tri do pet godina, pokazuje istraživanje nevladine organizacije Astra, dostavljeno redakciji “Vesti”.

Još je porazniji podatak da je od 14 oštećenih, skoro polovina, odnosno šest bilo maloletno, a njihova privatnost u sudskom postupku nije adekvatno zaštićena.

Uprkos, kako navode, značajnom unapređenju pravnog, strateškog i institucionalnog okvira u ovoj oblasti, žrtve i dalje imaju ozbiljne prepreke u ostvarivanju zaštite i poštovanja prava pred sudom, a u skladu s najvažnijim međunarodnim dokumentima koje je Srbija ratifikovala.

Stanje, kažu, nije značajno promenjeno u odnosu na prethodne godine.

– Pokazuje se da je čak 45 odsto postupaka za krivično delo trgovina ljudima trajalo između godinu i tri godine, da je za devet od deset prvostepenih presuda, prema dostupnim podacima, proces trajao pet godina i devet meseci, dok je najkraći postupak trajao mesec dana – navode u Astri, ukazujući da su kazne i dalje u zakonskom minimumu, dok su u 50 odsto tri do pet godina, 38 odsto više od pet godina, a 12 procenata ispod tri godine.

Pisanje ovakvih izveštaja i analiza, prema rečima Hristine Piskulidis, menadžerke za komunikacije Astre, jedan je od načina da se utiče na pravosudne organe da tokom procesa poštuju domaća i ratifikovana međunarodna dokumenta iz oblasti zaštite prava žrtava trgovine ljudima, kao i da dosledno primenjuju zakone.

– Uz to je neophodna saradnja vladinih i nevladinih aktera koji se bave problemom trgovine ljudima, slanje zajedničke poruke o neophodnosti poštovanja primene zakonske regulative, pritisak domaće i međunarodne javnosti i politička volja da se na to utiče – kaže Piskulidis za “Vesti”.

U Astri je samo prošle godine SOS telefon zazvonio neverovatnih 3.500 puta, od čega je oko 70 odsto poziva bilo direktno u vezi s trgovinom ljudima, a više od petine preventivno. Ta linija žrtvama obezbeđuje besplatnu psihološku, pravnu, medicinsku i druge vrste pomoći.

Prinuđeni da prose

Jelena Hrnjak ističe da je najveći izazov što ovaj položaj žrtava pred sudom zavisi od diskrecionog prava sudije. Odnosno, kako kaže, hoće li osoba imati status posebno osetljivog svedoka koji joj može obezbediti niži stepen stresa i sekundarne viktimizacije, zavisi isključivo od odluke sudije.

Najveći broj žrtava su, kaže, državljanke Srbije, koje se eksploatisane u Srbiji, ali i u inostranstvu. Najčešće su seksualno, ali i radno eksploatisane.

– Uglavnom se iskorišćavaju višestruko, a deca i seksualno i radno, prinuđena su na prosjačenja i brak. Pokazalo se i da je Srbija je zemlja porekla, tranzita i destinacije za decu, žene i muškarce kojima se trguje radi seksualnog i radnog iskorišćavanja i prinude na vršenje krivičnih dela, prošnju i udaju. Stanovnici Srbije su izloženi riziku od svih oblika eksploatacije, jednako u zemlji i inostranstvu. Unutar zemlje se u najvećoj meri iskorišćavaju do 100 km od mesta u kome borave i žive, a u inostranstvu se našim građanima najčešće se trguje u zemljama EU i Rusije – kaže Jelena Hrnjak

MUP upozorava

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova upozoravaju da to krivično delo počinje vrbovanjem kao smišljenom kriminalnom aktivnošću da se neko dovede ili održi u zabludi o rešavanju važnog životnog pitanja kao što su brak, posao, školovanje, putovanje… Sledi faza prevoza žrtve, pa smeštaja u zemlji destinacije, a žrtve često nisu ni svesne da su ušle u lanac trgovine ljudima, već veruju u sve što su im obećali trgovci ljudima. Potom i eksploatacija žrtava koja trgovcima ljudima donosi veliki profit i zato čine sve da uspostave kontrolu nad žrtvom.

Nedostaje obuka

Jelena Hrnjak kao izazov u Srbiji ističe nepostojanje ili nedovoljnu ulogu službi za podršku žrtvama.

– Čak i u delovima Srbije u kojima ove službe postoje, stručna javnost nije upoznata s tim kako se koriste, u njima su angažovana lica koja su po svom osnovnom obrazovanju pravnici ili druge saradničke profesije, a ne ljudi koji su primarno pomagačke profesije. Nedostaju treninzi i obuke namenjeni i dodatni resursi za ove službe – ukazala je ona.

Opasni oglasi

Oglasi za posao u Srbiji su najčešća zamka za žrtve trafikinga. Matrica je slična da žrtva, uglavnom ženska osoba traži posao, javi se na oglas, odlazi na razgovor i tu upada u kandže trafikniga i neretko završava u prostituciji. Dešava se i da joj posao na drugi način, preko poznanika ponude njihovi poznanici. Muškarci koji upadaju u ovu vrstu zamke su primorani na robovski rad ili krađe, a deca iz romske populacije se najčešće ubacuju u lanac prosjačenja, ali i krađe.

Prodaja i kupovina

Trgovina ljudima je prodaja i kupovina, pa držanje neke osobe u cilju eksploatacije koja se uvek održava silom, pretnjom, prevarom, zloupotrebom ovlašćenja ili teškog položaja, otmicom… Cilj je zarada ili druga korist kroz eksploataciju, bilo seksualnu, prinudu na rad, prosjačenje, vršenje krivičnih dela, ilegalnu prinudu na brak, pa i najgoru opciju, trgovinu organima.