Legenda kaže da je u onoj nekadašnjoj Prvoj ligi SFRJ Zvezda bila srpski, Dinamo hrvatski, Partizan vojni, a Hajduk – jugoslovenski klub. Stoga se na splitske bile gledalo drugačijim, romantičnim očima. Pogotovo posle megapopularne TV serije "Velo misto", ekranizacije zapisa legendarnog Miljenka Smoja o dalmatinskoj varošici i Ajduku, koji decenijama zajedno, ruku pod ruku, prkose svim vlastima i novotarijama.
Razumljivo, narod je voleo Hajduk. I to neuporedivo više dok je igrao na Starom placu, nego kasnije, na modernom Poljudu. Zbog Beare i Bajda Vukasa, pa onda zbog one druge zlatne, a po trofejima najuspešnije generacije koju su, početkom sedamdesetih godina prošlog veka stvorili i naizmenično vodili Ante – Biće Mladinić i Tomislav Ivić.
U tom i takvom Hajduku, koji je osvojio četiri titule prvaka i čak pet uzastopnih pehara Kupa Maršala Tita, stasom i igrom dominirao je Ivica Šurjak, koji u nedelju, 23. marta, slavi 61. rođendan.
A to nije bilo lako, ako se zna da su u toj istoj ekipi igrali sve sami majstori baluna – Brane Oblak, Ivan Buljan, Vilson Džoni, Jurica Jerković, Dražen Mužinić, Luka Peruzović, Borislav Đorđević, pa onaj "ludi" i neukrotivi Slaviša Žungul… Među njima se nametnuo taj "mali", visoki, tanki, brzog i dugog koraka iz Gajeve ulice, kojeg je sestra uzela za ruku i dovela kod Plinare kad je pročitala oglas u novinama da bili traže talentovane klince.
Od debitantske utakmice za Splićane, pobede nad Partizanom od 2:1 koju je doneo golom, do odlaska u Pari Sen Žermen za ondašnja tri miliona franaka, odigrao je za Hajduk 504 utakmice, od toga 332 takmičarske i u njima postigao 171 pogodak.
Bio je sjajan i u reprezentaciji Jugoslavije, u kojoj je u 54 utakmice 10 puta bio strelac. Treba reći da je većinu od tih utakmica u plavom dresu bio leva polutka, jer je levo krilo bilo rezervisano za – Dragana Džajića.
