Penzionisani učitelj Marko Čečavac (88) iz opštine Brod na severu Republike Srpske nedavno je dobio poziv svojih učenika iz generacije 1965. da se ponovo susretne sa njima. To ga je prijatno iznenadilo i obradovalo, jer posle penzionisanja niko ga nije na taj način kontaktirao.
Sve je počelo od njegovog nekadašnjeg učenika osnovne škole do četvrtog razreda u Maloj Brusnici Milana Vidića. Rado se odazvao pozivu i na susretu gde je posle šest decenija ponovo je bio sa nekim svojim đacima. Tokom prijatnog druženja bilo je mnogo razgovora, sećanja, prebiranja po uspomenama i zajedničke radosti zbog susreta posle toliko vremena.
– Milanov predlog da se ponovo posle toliko vremena vidimo na jednom mestu, iznenadio me je i obradovao. Iako je bilo samo petoro tadašnjih učenika, ispričali smo se lepo, podsetili na ta davna vremena i događaje iz školskog života. Tokom rada u prosveti nastojao sam da pomažem učenicima i sarađivao sa njihovim roditeljima. Mnogo toga smo se zajedno prisetili i bio je to jedan emotivan doživljaj za mene, ali i za njih – kaže Marko Čečavac, koji je 1937. godine rođen u derventskom selu Lužani.
Posle završetka učiteljske škole četiri godine je radio u seoskoj školi u Kaknju, da bi posle toga otišao u četvororazrednu osnovnu školu u Maloj Brusnici, selu u tadašnjoj opštini Bosanski Brod.
Posle nekoliko godina prešao je u školu na Brodskom polju a pri kraju radnog veka i u gradsku osmogodišnju školu u Bosanskom Brodu. Posle 32 i po godine rada u prosveti otišao je u penziju i danas fizički i mentalno u dobrom stanju uživa u penzionerskom statusu.
Kaže da vrlo često susreće ljude koji mu prilaze, pozdravljaju ga i podsećaju da im je bio učitelj u školi a on teško može da se seti svih svojih učenika. Nekima je zapamtio lik, ponekom ime a za moge mu treba kažu ime i prezime, kako bi se vratio u prošlost i dosta toga se setio.
Rađanje ideje
Milan Vidić je sa suprugom Marom i još nekoliko učenika te generacije došao na susret sa učiteljem Markom.
– Našeg učitelja često sam susretao u gradu i došao sam na ideju da mu se javim i da mu predložim susret sa jednom grupom učenika tadašnjeg četvrtog razreda osnovne škole. On je to odmah prihvatio i rekao da mu je to drago. Na susret su pored supruge i mene, došli još Stanko Vidić, Sreto i Marko Radovanović. Nekoliko tadašnjih učenika bilo je sprečeno da dođe na susret. Lepo smo proveli neko vreme zajedno razgovarajući, podsećajući se na davna školska vremena dok je u Maloj Brusnici bila škola samo do četvrtog razreda gde je radio naš učitelj Marko. Dali smo mu jedan poklon u znak sećanja i zajedno proveli lepo vreme sećajući se tih školskih dana kada je u našem razredu bilo svega 11 učenika – kaže Milan Vdić koji je sa Markom čečavcem igrao zajedno šah na nekom šahovskom turniru. On dodaje da je njima mnogo značio ovaj susret, ali i da se njihov učitelj iskreno obradovao tom druženju.
Igranje šaha
Da je još uvek mentalno u dobroj kondiciji Marko Čečavac potvrđuje time da skoro svaki dan igra šah.
– Prošle godine sam se povukao iz šahovskog kluba u Slavonskom Brodu gde sam dugo igrao na prvoj, drugoj i trećoj tabli i bio među najboljim igračima. Danas imam društvo u stambenoj zgradi s kojim se redovno susrećem na partiji šaha a kada nemam protivnika onda igram šah sam sa sobom – kaže Marko i dodaje da redovno prati TV kvizove znanja i ne gubi želju za novim znanjima. To je dobra prilika da proveri svoje znanje tako da se događa da zna odgovore na pitanja koje učesnici kviza ne znaju.
