Sutra, 1. novembra, Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Mitrovdanske zadušnice, dan sećanja na sve preminule, ali i dan kada, po narodnom verovanju, duše najbližih silaze među nas da osete molitvu, miris sveće i toplinu doma. Zadušnice uvek padaju u subotu, jer je to dan kada je Hristos bio u grobu, dan tišine između smrti i vaskrsenja.
Zašto se zovu Mitrovdanske zadušnice
Ove zadušnice imaju posebno poreklo – ustanovljene su još u 14. veku, nakon velike pobede kneza Dimitrija Donskog nad Tatarima, u čast poginulih ratnika. Otuda se nazivaju i “vojničke zadušnice”. I do danas se smatraju danom kada se sa posebnim poštovanjem i tugom sećamo onih koji su dali život za druge, ali i svih koji više nisu s nama.
U svim hramovima služi se Sveta liturgija i parastos, a sveštenik preliva žito vinom – simbolom večnog života i Božjeg milosrđa. Sveća koja gori na grobu ili u domu označava Hristovu svetlost koja obasjava duše preminulih.
Narodna verovanja i upozorenja
Mitrovdanske zadušnice su, po verovanju naroda, dan kada su granice između svetova tanke. Zato se posebno vodi računa šta se toga dana radi i izgovara.
Ne uzima se ništa tuđe u ruke, ne pozajmljuje se ni hleb, ni so, ni novac – da se ne prenese tuđa tuga u kuću.
Ne radi se sa vunom, ne šiju se i ne otvaraju makaze, “da i vučje čeljusti ostanu zatvorene”.
Ne bacaju se ostaci hrane u smeće, već se odvajaju “za duše”, jer se veruje da se tada i mrtvi sećaju svojih živih.
Vernici obilaze groblja, pale sveće, a oni koji ne mogu otići – zapale sveću u crkvi. Po rečima Svetog Jovana Zlatoustog:
Pomozite pokojnima i pominjite ih. Ne oklevajte da prinesete molitvu za njih.
Milosrđe je najvažnije
Najveća molitva za pokojne jeste čin dobrote. Na zadušnice se daje milostinja siromašnima, deli kolač, vino, žito – u znak ljubavi i sećanja. Jer svaka dobra misao, svaka sveća i svako delo ljubavi prelazi granicu svetova.
Sutra, kada zapalite sveću, učinite to srcem. Ne iz straha, već iz zahvalnosti. Jer nema smrti za one kojih se sećamo.
