Na tržištu rada u regionu i u Srbiji sve je veća potražnja za kvalitetnim radnicima, a sve je manje onih koji traže posao. U odnosu na prošlu godinu za sedam odsto smanjen je broj ljudi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje i ima ih oko 344.000. Podjednako nam nedostaju i visoko i nisko obrazovani radnici, a najveći deficit beleže građevinski, uslužni, poljoprivredni i IT sektor.
Nastavlja se globalni trend – posla sve više, radnika sve manje. Zbog manjka kvalifikacija, ali i viška očekivanja domaćih radnika, poslodavci se u deficitarnim zanimanjima sve više oslanjaju na strance.
Dok se još čeka zvanično formiranje najavljene liste deficitarnih zanimanja koja će olakšati zapošljavanje ljudi iz inostranstva, čini se da je spisak poslova u kojima se traži radnik više sve duži.
Trenutno su pomoćni radnici traženiji i od IT stručnjaka, posebno u poljoprivredi.
“Sve je teže i teže. Ova seoska domaćinstva rade toliko koliko mogu da odrade sa svojim ljudima iz kuće koji žive, toliko i rade. Ne mogu više da planiraju neke veće poslove upravo zbog radnika”, kaže Radojko Bukvić, poljoprivrednik iz Pilatovića.
Prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nije popunjeno oko 65.000 radnih mesta. Međutim, kandidati često ne ispunjavaju potrebne kvalifikacije.
“Imamo najveće učešće kandidata koji imaju srednje obrazovanje, tu su i kandidati koji imaju više obrazovanje ili su visoko kvalifikovani, to je neko učešće od 17 odsto, a trećina evidencije su kandidati koji nemaju kvalifikacije, imaju završenu osnovnu školu”, kaže Jasmina Šantić iz Nacionalne službe za zapošljavanje.
Vreme pregazilo neka zanimanja
Motivisanost za rad mnogi poslodavci vrednuju i više od iskustva i škole. A smatraju i da je potrebna sveobuhvatna reforma obrazovnog sistema, jer je vreme pregazilo neka od zanimanja za koja se deca još školuju. Iz Unije poslodavaca Srbije uzeli su stvari u svoje ruke i uputili predloge za izmene Vladi Srbije.
“Pre dve, tri nedelje smo dobili dopis od Ministarstva prosvete u kom je traženo od nas da imenujemo predstavnike privrede koji će učestvovati u kreiranju tih obrazovnih programa za srednjoškolce, baš iz razloga kako bi mladi ljudi koji završe srednju školu bili spremni za tržište, jer kod nas ovde je veoma izražen raskorak između ponude i potražnje”, rekla je Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije.
Kreiranje novih mera politike
Šta 2.200 poslodavaca traži u naredne dve godine, pokazaće na jesen i rezultati nacionalne ankete. Ukazaće na najpotrebnije veštine i znanja, kako bi se uticalo na kreiranje novih mera politike zapošljavanja, prevashodno mladih.
“Akcenat stavljamo na tri teritorije u Republici Srbiji koje su nam bitne iz tri razloga. Naime, u Rasinskom, Sremskom i Nišavskom okrugu odvija se program ‘Garancija za mlade’, jako bitan projekat namenjen mladima do 30 godina, koji ima za cilj da mladima u roku od četiri meseca da odgovarajuću ponudu za posao”, rekla je Jasmina Šantić.
Mladi čine gotovo 18 odsto kandidata koji traže posao. Više su okrenuti fleksibilnijim oblicima rada, traže izazovno poslovno okruženje u kojem mogu brzo da napreduju.
