Sunarodnici u rasejanju i regionu su jedan od apsolutnih prioriteta i našoj državi i meni lično, poručio je Nikola Selaković, ministar spoljnih poslova Srbije u razgovoru sa predstavnicima srpskih društava, u sedištu Srpske narodne odbrane (SNO) u Čikagu.
Selaković je konstatovao da je odnos Srbije prema najbrojnijoj srpskoj zajednici izvan matice, u SAD, prolazio kroz razne faze – od progona ljudi samo zato što različito misle preko potpune nebrige, do perioda u kojima su dijasporu posećivali pojedini državni zvaničnici samo da bi od nje nešto tražili, neko za sebe, neko za narod. Poručujući da nas neće biti mnogo, ako se budemo delili, svađali i ne budemo se razumeli, ministar je naveo da je prethodne godine imao oko 400 sastanka sa stranim zvaničnicima.
– Nakon što smo uspeli da konsolidujemo stanje u kući, možemo da se okrenemo i drugim stvarima, a naša dijaspora i rasejanje imaju važno mesto – rekao je Selaković, koji je sa Arnoom Gujonom, direktorom Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, proveo božićne praznike sa srpskom dijasporom na severu Amerike.
– Velika je moć i sila srpskog naroda koji ovde živi. Samo je potrebno da taj žar rasplamsamo, da vidimo šta mi Srbi možemo kada se obožimo, umnožimo i složimo, a možemo mnogo – istakao je ministar u Čikagu.
Predsednik SNO u SAD Dragan Vujošević istakao je da je reč o istorijskom sastanku, pošto su po prvi put zvanični predstavnici matice okupili Srbe u sedištu najstarije srpske organizacije u Americi, koju je početkom prošlog veka osnovao Mihajlo Pupin. Generalni konzul Srbije u Čikagu Damnjan Jović rekao je da je cilj da se spasu srpske organizacije od gašenja, da se vrati stari sjaj i značaj SNO i drugih udruženja.
Veliki je potencijal srpske zajednice u SAD, naveo je Selaković dodajući da je reč o najvećoj srpskoj zajednici, koja tu živi, ostaje i opstaje više od jednog veka. To je bila prilika da se sretne sa predstavnicima poslovne zajednice u tom kraju SAD, sa vlasnicima ozbiljnih kompanija, spremnim da investiraju.
– To je za nas fantastična prilika da promovišemo Srbiju kao jednu od najbrže rastućih ekonomija Evrope i kao državu koja je broj 1 po nivou direktnih stranih investicija tri godine za redom – napomenuo je Selaković, ističući da je za ovaj uspeh najzaslužniji predsednik Aleksandar Vučić.
Ističe da je srpska zajednica u SAD jedna od najbrojnijih ne samo van Evrope, nego u celom svetu, koju vezuje jako patriotsko osećanje, kao i SPC, koja deluje na tom prostoru duže od veka, uspešno i dobro.
Istakao je da Srbija osam godina nije imala generalnog konzula u Čikagu, ali da u poslednjih šest meseci Konzulat u tom gradu radi na novi način, novim tempom, što važi i za ambasadu u Vašingtonu, i samog ambasadora Srbije u SAD Marka Đurića.
– Nastavićemo tako da radimo u budućnosti, jer Srbija koja je počela i uspešno rešava probleme u samoj matici, danas je sposobna i voljna da se posveti i Srbima u rasejanju i to je, i ostaće, jedan od prioriteta rada Ministarstva spoljnih poslova – poručio je Selaković.
Država nastala iz prkosa i zanosa
Selaković je u Čikagu, u subotu uveče, prisustvovao i proslavi slave RS u organizaciji Udruženja Srba iz Republike Srpske. U crkvenoj sali Sabornog hrama Vaskrsenja Gospodnjeg, nakon liturgije, rekao je da mu je čast što je mogao Svetog Stefana da proslavi upravo sa Srbima u Čikagu.
– Mi smo jedan od retkih naroda koji je znao da kaže “sloboda ili smrt”. Iz te borbe za očuvanje sebe, iz želje da se ne nasedne na zamku, na koju su neki naši preci nažalost naseli 1941, rodila se RS. Srpska koja počiva na Svetosavskom zavetu. Ona RS koja je nastala iz prkosa Petra Kočića, gospodstva Jovana Dučića, pesničkog zanosa Alekse Šantića, iz vapaja mladalačkog Branka Ćopića, tu RS mi danas slavimo.
Naslednici Pupina
Arno Gujon je ukazao da je od kada je odlučio 2015. da sa ćerkom Milenom primi pravoslavlje, Božić za njega postao pravoslavni i duhovni praznik koji voli da slavi tamo gde se oseća uzvišenijim. Zato je, kaže, često slavio Božić na Kosmetu, u Gračanici ili Visokim Dečanima.
– Kada smo slavili Božić, sada u Sabornom hramu Hristovog vaskrsenja u Čikagu, osećaj je bio isti kao na KiM – naglasio je Gujon.
Pomenuo je i čuvenog naučnika Mihajla Pupina, osnivača SNO, rekavši da su danas ljudi koji govore, misle i sanjaju na srpskom, a žive u SAD, njegovi naslednici:
– Ovakva udruženja su mesta odakle će iznići novi Pupini.
