Tradicionalni Svetosavski bal, jedan od najprestižnijih događaja srpske dijaspore u Austriji zapažen u balskoj sezoni u Beču ispunio je sva očekivanja. Brojni umetnici koji su svojim glasom i muzikom ispunili sale palate Hofburg, srpski kadril, a ove godine i po prvi put izveden Svetosavski valcer samo su deo bogatog programa koji spaja srpsku tradiciju i carski ambijent.
Najupečatljiviji i svakako najduže očekivani trenutak bio je Svetosavski valcer, komponovan specijalno za ovu priliku, odgiran uz srpski kadril koji je prvi put na balu izveden pre 180 godina, davne 1846. godine.
Tradicija duga više od vek i po i premijerno izvedena kompozicija susrele su se pod krovom bečke carske palate, u prisustvu više od 3.000 gostiju, stvarajući atmosferu u kojoj se prošlost ne zaboravlja, nasleđe neguje, vešto spajaju dve kulture.
Valcer je komponovao dirigent Novosadskog big benda Fedor Vrtačnik, koji je priznao da je za njega čast i privilegija da ostavi svoj pečat takvoj manifestaciji kakva je Svetosavski bal.
Već treću godinu Novosadski Big bend zajedno sa orkestrom Opere Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu učestvuje na balu.
„Velika mi je čast što smo tu ove tri godine. Fascinantno je. Prošle godine sam obišao kompletan bal, bio sam fasciniran. Imamo sjajan program”, rekao je Vrtačnik.
On je ukazao da bi Svetosavski bal trebalo da ima muzički pečat.
„Kada sam prošle godine obišao sve sale, dobio sam lajt motiv za to. Da se to narpavi, kao što svi veliki svetski balovi imaju prepoznatljivost, pa zašto ne bismo imali i mi jedan originalni vlacer. I došao sam na ideju, prve tri ili četiri note su od tradicionalne pesme ‘Tamo daleko’, a dalje se razvija u svom pravcu. Fantastičan je i zanimljiv valcer”, rekao je Vrtačnik.
Pored Svetosavskog valcera, po prvi put bal je otvoren besedom. U sali je emitovana beseda jednog od najvećih živih srpskih pesnika Matije Bećkovića, koji je zbog zdravstvenih razloga bio spečen da prisustvuje.
„To je nova tradicija koju želimo da uvedemo na Svetosavskom balu, koja će iz godine u godinu samo dodavati balu na većem značaju”, rekao je novi umetnički direktor Svetosavskog bala Svetozar Krstić.
Ponosan na bogat program, koji je i ove godine iziskivao velike napore svih entuzijasta koji učestvuju u organizaciji bala.
„Program je bilo teško sastaviti, odnosno napraviti vremensku liniju, da on krene u isto vreme, a da gosti koji budu u glavnoj sali imaju priliku da vide šta se dešava u ostalim salama, da ih sve posete. Cilj je bio da gosti mogu da kruže, da vide različite sadržaje i da svako nađe ono što je njemu zanimljivo i da u tome uživa”, kazao je Krstić.
A, da su svi uživali nema sumnje.
Od izvorne, tradicionalne muzike, preko klasike i tamburaša, do popa, soula, džeza, ali i di-džejeva, sve zajedno činilo je skladnu celinu koja inspiriše na isti način sve goste, umetnike, diplomate, poslovne ljude, studente…
Program je doneo jedinstveno iskustvo kroz 16 sala veličanstvene palate. U Svečanoj sali publiku su dočekali vrhunski umetnici koji nose duh bala i tradicije, uz posebne izvedbe Simfonijskog orkestra SNP-a, Novosadskog Big benda, članova Bečkog državnog baleta, kao i nastupe poznatih regionalnih izvođača – od koncerata Aleksandre Radović i Tijane Bogićević, preko tradicionalnih igara i pesama ansambala iz Trebinja, do nastupa Bojana Marovića u Ceremonijalnoj sali, Fenečkih bisera, kao i modernog zvuka koji predvodi di džej Peppe. U Forum sali nastupiće grupa S.A.R.S koja donosi energiju, emociju i prepoznatljiv zvuk.
Gosti su, kaže, predsednik Organizacionog odbora Svetosavskog bala Milan Vidović stigli iz čak 25 zemalja, od Australije, Azije, Evrope do SAD.
Kako je rekao, među posebnostima ovogodišnjeg bala je i činjenica da prvi put grad partner dolazi iz Republike Srpske – Grad Trebinje.
„Posebno me raduje, da 180 godina nakon srpskog kadrila Johana Štrausa Mlađeg, koji je prvi put izveden 1846. godine, večeras ponovo imamo premijeru. Prvi put gosti imaju prilike da čuju valcer Svetosavskog bala u Beču koji je komponovao Fedor Vrtačnik”, rekao je Vidović.
Posebnu dimenziju balu dala je humanitarna misija Srpskog centra i Fondacije Tamara Grujić, koji su se ujedinili u želji da pomognu porodici Dimić iz sela Mogila na Kosovu i Metohiji.
Pored prihoda od ulaznica, sredstva su prikupljena i na humanitarnoj aukciji.
U saradnji sa Univerzitetom umetnosti iz Beograda, njihovi studenti su pripremili nekoliko umetničkih dela koja su bila na aukciji, a posebno mesto pripalo je potpisanom primerku knjige „Prokleta avlija” jedinog srpskog nobelovca Ive Andrića.
„Posebno mi je drago što večeras imamo potpisanu knjigu ‘Prokleta avlija’ Ive Andrića. To je raritet. Tri meseca smo radili na tome da dokažemo da je stvarno njegov potpis, jer se on se retko potpisivao”, rekao je Vidović.
Upravo je na Svetosavskom balu promovisana Fondacija Tamara Grujić, žene velikog entuzijazma i energije i još većeg srca, koja je sa njenim majstorima do sada usrećila mnoge porodice i čije je su domove obnovili, ulivajući im nadu u bolji život.
Fondacija će, kaže Tamara, nastaviti da se bavi onim čime se bavila u više od 270 emisija do sada.
„Mi ćemo i dalje da snimamo emisije još oko godinu i po dana, u planu je još oko 40 kuća, ali ovde iz Beča kreće naš pravi filantropski rad. Planiramo da pomažemo porodicama koje su socijalno ugrožene, dečjim institucijama, osnovnim i srednjim školama u ruralnim sredinama, bolničkim ustanovama, suštinski da se bavimo humanitarnim radom onim što znamo”, rekla je Tamara.
Snaga Fondacije, dodaje, leži u tome što tim čine i nekoliko preduzetnika, kao i na desetine majstora širom Srbije i Kosova i Metohije, uvek spremni da počnu da rade.
„Prikupljanje donacija kreće večeras iz Beča. Zajedno sa Srpskim centrom pomažemo porodici Dimić Dobrić iz sela Mogila kod Gnjilana. Mi ćemo u narednih dva meseca kompletno renovirati dom ove porodice. Oni su prvi put u inostranstvu, izvadili smo im dokumenta, imali su dva dana da prošetaju Bečom, jako su srećni i uzbuđeni i ovde su proveli jedno nezaboravno veče, a nadam se i kasnije da će da uživaju u novom domu i da ćemo im promeniti život na bolje”, iskrena je Tamara Grujić.
Važno mesto na balu pripalo je srpskoj slavi, koja se nalazi na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa – ono što srpske porodice čini jedinstvenim, jer se prezime, ikona i svetac-zaštitnik čuvaju i slave gde god da se nađu.
Grupa glumaca Narodnog pozorišta iz Niša pripremila je izvedbu kako bi se gosti upoznali sa tom tradicijom.
Glumac Aleksandar Marinković rekao je da su predstavili fenomen srpske slave, zapravo niške Ivkove slave, kroz pozorišno izvođenje, mali igrokaz.
„U 15-minutnom performansu govori se o specifičnostima i posebnostima slave srpske, a naročito niške, na duhovit način. Srpska slava je fenomen par ekselans i jako važna stavka u religijskom aspektu našeg naroda i tradicije”, rekao je Marinković.
Balu su prisustvovali v.d. direktora Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Vladimir Kokanović, pomoćnik ministra za evropske integracije Srbije Miroslav Gačević, predstavnici Vlade Republike Srpske, predstavnici političkog života Austrije, među kojima su bili državni sekretar Aleksander Prel iz Narodne partije Austrije (OVP), poslanici Slobodarske partije Austrije (FPO) u bečkom parlamentu Maksimilijan Kraus i Ilija Tufegdžić, ali i predsednik 10.bečke opštine Franc Markus iz redova Socijaldemokratske partije.
Među, gostima bili su i ambasadori Srbije i Bosne i Hercegovine u Austriji, Marko Blagojević i Siniša Bencun.
Kokanović je naveo da nema bal, odnsono manifestacije, takvog obima i značaja, kao što je Svetosavski bal u Beču.
„Pogotovo ako se uzme u obzir način na koje je organizovan, ovo je zaista impozantno. Sa druge strane, ovo predstavlja dugu tradiciju čuvanja srpskog nacionalnog identiteta, ali i predstavljanja srpskog naroda u najboljem mogućem svetlu, ne samo široj austrijskoj javnosti, već i evropskoj, pa i svetskoj. Upravo ovaj bal, ovako organizovan, uz ogromnu podršku Ambasade Srbije u Ausrtriji, čini ponos svakog Srba, gde god on živeo”, rekao je Kokanović.
Najavio je da će Uprava na čijem je čelu nastaviti da podžava manifestacije ovakvog obima, pre svega Svetosavaski bal.
Ukazao je da je srpska dijaspora u Austriji danas mnogo homogenija nego ranije.
„I to je zasluga ovog bala, ali i drugih sličnih manifestacija, kao i podrške Ambasade Srbije u važnoj misiji da se objedni srpski korpus u Austriji. U narednom periodu nastavićemo da se bavimo ovom najvažnijom misijom. Ako imamao, a imamo, nameru da očuvamo srpski nacionalni identitete, tradiciju, kulturu, jezik i ćirilicu – onda jedinstvo sroskog naroda mora da bude jedan od prioriteta”, zaključio je Kokanović.
