Lična arhiva
Čudesno iskustvo: Svetski putnik tokom predaha

Mladi Bečejac Ninoslav Trajković koji jugom krstari planetom je svojevremeno za „Vesti“ otkrio da će ići iz avanture u avanturu i da ne planira da posustane, a na pitanje dokle misli tako kratko je odgovorio: „Dok ne osvojim ceo svet.“

Da mu dobro ide pokazuje činjenica da se nedavno vratio, ni manje ni više, nego sa puta iz daleke Australije! Podsetimo, Ninoslav je jugom nazvanim Rina krenuo iz Srbije ka Bugarskoj, zatim je krstario Turskom, Iranom, Pakistanom, usput je imao policijsku pratnju, zagubio pasoš i upoznao sijaset zanimljivih ljudi i predela…

Prošao je kroz Indiju i nažalost tu je ostavio Rinu. Neplanirane okolnosti su promenile tok putovanja pa je Nino odleteo za Tajland, a odatle na Peti kontinent. Mnogi su se rastužili što će putešestvije nastaviti bez svoje ljubimice, ali je Nino objasnio da on nije samo da je svetski putnik već i humanitarac, te da je zbog troškova za prolazak Rine kroz Mjanmar odučio da je „odmori“ u Nju Delhiju.

– Da sam to učinio, ništa ne bi ostalo za donaciju školi za decu s poremećajem u razvoju, za koju i ide sav ušteđeni novac. Na ovom putovanju sam gazio na tri kontinenta, od toga je jedan bio potpuno nov za mene – Australija.

Australijsko tlo je Ninoslav dotakao 49. dana.

– Nikad neću zaboraviti kada su se vrata aerodroma u Melburnu otvorila. Ispred me je čekala osoba sa kojom sam se dopisivao preko vajbera i koja me je savetovala, redovno pratila i obezbedila smeštaj u rođenoj kući. Što je najvažnije, dočekala me je sa jugom. U pitanju je Danijel Kadarjan, vlasnik jednog jedinog juga 55 u Australiji. Prvo smo se izgrlili, a tek onda sam mu pružio ruku. Ubrzo sam upoznao i „usamljenog vojnika“ na četiri točka. Miris novog juga me je ošamario preko nosa. Imao sam utisak da treba prvo da se izujem, pa tek onda da uđem. Ručali smo, obišli okean i pozvali još jednog našeg zemljaka, Ognjena Mirića iz Bačkog Gradišta, koga sam takođe prvi put video.

Već narednog jutra Ninoslav i Danijel su se zaputili na pijacu kraljice Viktorije:

– Nećete verovati, cena goveđeg mesa je niža nego u Srbiji. Uputili smo se potom ka botaničkoj bašti. Tada sam prvi put imao čast da sednem u ovaj unikatni auto. Bio sam u čudu. Šta je ovo kad nigde ne duva promaja, kad nigde ne baca malo ulja, kad ne moraš lupati vratima da se zatvore…

Danijel ga je ugostio i u kući svojih roditelja.

– Ognjen Mirić je već imao planove za mene. Bio sam u životinjskom rezervatu, video sam razne zverke, od tasmanijskog đavola do koale. Potom su me ugostili Darko Mihajlović i Nikola Savin, koji mi je organizovao rentiranje automobila za put do Perta. Za sedam dana prešao sam 4.000 km nepoznatim putevima, u suprotnoj traci i sa volanom na desnoj strani. Uputio sam se prvo u Adelajd, gde me je čekao Veljko Gligorić sa suprugom Dijanom. Tokom vožnje čuo sam se sa Draganom Naumovim koji mi je pokazivao grad dok je Veljko bio na poslu. Mnogo mi je drago što još ima velikodušnih i dobrih ljudi na ovom svetu, a još mi je draže kada su to naši zemljaci.

Obišao sam Crkvu Svetog Save, vodopade i druge znamenitosti… Sledeća stanica bio je gradić Port Augusta. Moji novi prijatelji su mi ukazali da ću pravu Australiju upoznati baš na deonici od ovog mesta do Perta. A to je auto-put koji se pruža dokle kod ti pogled ide, a okolo pustoš ukrašena sitnim drvećem i žbunjem. Pustoš u kojoj se nalaze najotrovnije životinje na svetu, a nema ni signala ni mreže!

Uspeo sam da obiđem i male gradove Esperans i Albani. Za promenu sam nailazio na zeleno drveće. Zaboravio sam koliko može priroda da utiče na ljudsku svest. Svakim pređenim kilometrom sam bio sve srećniji i srećniji. Zaljubio sam se u Pert. Imao sam i ličnog „vodiča“, mladića po imenu Li koga sam upoznao na recepciji. Potom sam odleteo u Sidnej zahvaljujući mom ujaku, Dobriju Maksimoviću kod koga sam bio u gostima. Zajedno smo proputovali istočnom obalom Australije. Zahvaljujući ujaku dobio sam dodatnih desetak dana avanture.

Danijel Kadarjan i Ninoslav u jugu

Pustolovina od 14.500 km

Putešestvije je počelo, kao i prethodna dva, 20. aprila, a završilo se za 62 dana. Prešao je 14.500 km, od toga 9.500 km u Rini, 500 km na motoru i 4.500 km u Tojotinom lend kruzeru.

Dobrota na delu

Trajković je i ovoj ekspediciji, za njega najlepšoj, dao humanitarni karakter. Donacija ovog puta ide Školi za osnovno i srednje obrazovanje „Bratstvo“ u Bečeju.

– Lično ću se pobrinuti da opremim tu školu stvarima koje su joj potrebne – obećao je iz Australije Ninoslav.