Za razliku od američkog predsednika Baraka Obame, u EU su veoma sumnjičavi prema uvođenju strožijih sankcija Rusiji. Vlada nepodeljen stav da, ukoliko sve ostane na pripajanju Krima, dalje sankcije ne treba uvoditi.
"Mi smo složni u oceni da Rusija mora da plati cenu za svoje dosadašnje postupke, rekao je Barak Obama u Amsterdamu posle sastanka sa holandskim premijerom Markom Rutom.
|
Britanija kupuje ruski gas |
Ali, sankcije bi mogle da imaju negativan uticaj na privrednu situaciju i u državama koje bi ih zavele, jer su trgovačke veze između zapadnih zemalja u Evropi i Rusije daleko jače nego one između Moskve i Vašingtona – od ruskih turista na Kipru, do bogataša na londonskoj berzi.
Privrednici u Nemačkoj plaše se gubitaka koje bi sankcije mogle da izazovu. Za nemačke firme ulozi su visoki. Nemačka ima najveću trgovinsku razmenu sa Rusijom koja se meri u stotinama milijardi evra.
"Već osećamo opterećenje zbog promene kursa rublje", kaže direktor "Opela" Karl Tomas Nojman koji predviđa da će Rusija postati najveće tržište za automobile u Evropi do 2020. godine.
– Oni koji se zalažu za sankcije protiv Rusije igraju se vatrom, upozorava Martin Zonenšajn, savetnik firme "A. T. Kerni", dodajući da bi posledice po nemačku privredu i društveno blagostanje sigurno bile fatalne.
Folker Trejer iz Industrijske i privredne komore (IHK) smatra da bi Nemačka mogla da izdrži zavođenje sankcija, ali da bi joj to nanelo štetu.
"U ovoj zemlji svako treće radno mesto zavisi od izvoza. I kada se govori o sankcijama, to se tiče gotovo 400.000 radnih mesta u Nemačkoj", navodi on.
Uprkos sukobu u Ukrajini, komesar EU za energetiku, Nemac Ginter Etinger, ocenjuje da ruske isporuke gasa neće biti ograničene jer "to nije u ruskom interesu".
"Bilo bi smisleno da se nemački automobili ne proizvode samo u Ingolštatu ili Zindelfingenu, već i u novim pogonima u Rusiji", kaže Etinger.
