A. Čukić - Vesti
Aleksandar Vučić i Hašim Tači (Foto: Arhiva)

Srpski i albanski političari, ali i međunarodna zajednica nudili su više rešenja od podele Kosova, suštinske autonomije, nadzirane nezavisnosti, razmene teritorija, do nezavisnosti. Poslednji se oglasio srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik koji smatra da četiri opštine na severu Kosova treba da ostanu u Srbiji i da joj se pripoji Republika Srpska. Na svoj model po ugledu na Honkong, proteklih dana je podsetio bivši premijer Srbije Vojislav Koštunica koji je bio za nadgledanu autonomiju, a ne nadgledanu nezavisnost.

Plan ima predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali čeka prihvatanje, kako je kazao, albanske strane da bi javnosti predstavio rešenje koje podrazumeva razgraničenje. Trajno razgraničenje je bila opcija bivšeg predsednika SRJ, književnika Dobrice Ćosića, prvog zagovornika podele Kosova, dok Slobodan Milošević nije hteo da se makne od autonomije. Tragično stradali premijer Zoran Đinđić je imao više predloga. Federalizacija poput BiH, prema kojoj bi Albanci i Srbi imali status sličan Muslimanima i Hrvatima, dok bi Kosovo bilo više od pokrajine, manje od federalne jedinice. Ako to ne prođe, ideja mu je bila nalik Kipru sa demarkatijom, ali nepromenjenim granicama i Srbima koji bi imali politički život uglavnom u severnom Kosovu. Ako bi bilo sporazumne promene granica saradnicima je govorio da „treba tražiti više da se ne dobije malo“ i da se recimo traži pola KiM da bi dobili 37 odsto, jer ako se traži 37, možda se dobije svega 13 procenata teritorije.

Marti Ahtisari je predlagao nezavisnost pod međunarodnim nadzorom, multietničko društvo i jednakost građana u vršenju vlasti. Srpske opštine bi imale široku autonomiju uz punu vlast Prištine, a Kosovo mogućnost sklapanja međunarodnih sporazuma i ulaskau međunarodne organizacije.

Planova je bilo još, ali nisu bili deo pregovora. Šef misije Euleksa Piter Fejt i Hašim Tači nudili su integraciju severa KiM što je 2010. odbačeno na Saboru Srba sa KiM. Pri kraju mandata 2012. bivši šef države Boris Tadić nudio je četiri „crvene linije politike prema Kosovu“: rešenje za sever Kosova drugačije realnosti od dominacije Albanaca na jugu, zaštita manastira i srpskog kulturnog nasleđa, pa imovine države i građana na Kosovu, kao i posebne garancije za bezbednost i budućnost Srba u enklavama. Iste godine je Bedžet Pacoli, sada tzv. šef diplomatije koji je za nezavisnost, predlagao da sever KiM bude slobodna ekonomska zona, poput Džebal Alija u Dubaiju.

Bilt obrisao sever

Plan su imali i švedski šef diplomatije Karl Bilt i bivši koordinator Pakta stabilnosti JI Evrope, Erhard Busek, nazvan „Ahtisari plus“. Podrazumevao je međunarodno vojno i civilno prisustvo na Kosovu, zasnovano na Rezoluciji 1244, uz pomoć odluke generalnog sekretara UN koji bi dao autoritet misiji EU u oblasti policije i pravosuđa. Za severne opštine ponudio je postepenu reintegraciju u nezavisno Kosovo.

Sutra – Svi planovi za budućnost srpske pokrajine (3): Od Brisela 100 putića