commons.wikimedia/Stevan Kragujević
Ivo Andrić

O ljubavnom životu našeg nobelovca i najslavnijeg pisca Ive Andrića zna se veoma malo. Postoje neka svedočenja o mladalačkim avanturama dok je bio student u Krakovu, u Poljskoj. Međutim, jedna ljubavna priča dokumentovana je u Arhivu Jugoslavije. Tamo su sačuvani spisi masonske lože „Dositej Obradović“, čiji je Andrić bio član. Tu se kaže da je imao aferu sa ženom svog kuma, hrvatskog pesnika Gustava Krkleca.

„Presuda“ masona

Andrića, koji tada ima 40 godina, kum je zamolio da mu pripazi na porodicu i da se njegovoj ženi Persidi nađe pri ruci dok je on na putu.

Kad se vratio, na pitanje da li ih je Andrić obilazio, Persida je Gustavu odgovorila da nije. Deca su mu, međutim, rekla da je „kum stalno dolazio“. Besan i povređen, Gustav Krklec je odjurio kod Andrića i zatražio objašnjenje. Budući nobelovac nije se mnogo branio – priznao je kumu vezu s njegovom ženom rekavši: „Znaš, to je ovako bilo. Rominjala je neka kišica… Pa, tako, onda se i to desilo.“

Krklec i Andrić su tada bili članovi Saveza slobodnih zidara, dakle braća, a obljuba nije bila dozvoljena po masonskim kodeksima jer se masoni prema ženama i kćerkama masona odnose kao prema sestrama. O Krklecu i Andriću raspravljalo je svih šest beogradskih loža koje su bile u sastavu Velike lože Srba, Hrvata i Slovenaca „Jugoslavija“, tog petog novembra 1926. Bio je to ritualni rad na trećem stepenu, na kome učestvuju samo majstori.

U arhitektonskoj tabeli, to jest zapisniku koji se čuva u Arhivu Jugoslavije, Fond 100 masonske lože, piše: „Brat Grga Bogić saopštava da se brat Ivo Andrić ogrešio o Brata Gustava Krkleca time što je stupio u nedozvoljene odnose s njegovom ženom. Brat Ivo Andrić je preda mnom priznao svoju krivicu i izjavio da se kaje i da žali što se za jedan čas zaboravio“, veli Brat Bogić. Dalje iznosi da ovo nije prvi prestup Brata Andrića i da je Brat Krklec nesrećan u braku jer je uzeo ženu koja je posrnula i hteo je da je spase, ali bez uspeha.

Napominje da su olakšavajuće okolnosti za Brata Andrića mladost, temperament i što je umetnik. Moli braću da o ovome slučaju kažu svoje mišljenje i donesu odluku.

Ljubavna pisma

Dokumentacija Velike lože, po svedočenju akademika Viktora Novaka, nije u celini sačuvana jer je jedan deo sklonjen u London, a drugi je ostao u zemlji, u privatnim arhivama, U masonskim krugovima se tvrdilo da je Andrić izbačen zbog preljube, a Krklec zato što nije ispunjavao bračne obaveze.

Bilo je i onih koji su tvrdili da zapravo Persida nije bila u sedištu afere, već da su Ivo Andrić i Gustav Krklec bili ljubavnici. I da je to vešto zabašureno. Zauvek će to ostati misterija i polje za maštanje.

Krklec se od Perside odmah razveo, a sa Ivom Andrićem je kasnije izgladio odnose. Zajedno su nastupali na mnogim književnim večerima i obilazili škole širom Jugoslavije.

Andrić se oženio sa 67. godina Milicom Babić, udovicom svog prijatelja Nenada Jovanovića, novinara i prevodioca, sekretara Centralnnog presbiroa, vladine službe koja se bavila propagandom i prikupljanjem obaveštenja iz inostranih medija. Njih dvojica bili su dugogodišnji prijatelji, a kad je je pisac 1939. godine postavljen za našeg ambasadora u Berlinu, izdejstvovao je da Jovanović bude postavljen za atašea za štampu u ambasadi. Milica je bila modni dopisnik „Politike“ iz Berlina. Nema pouzdanih podataka o tome kad su Milica i Ivo postali intimni, ali se zna da su njih troje bili nerazdvojni.

Sve do smrti svog prijatelja Nenada Jovanovića, Andrić svoja pisma počinje sa: „Dragi prijatelji“ i svako potpisuje nadimkom koji mu je Milica dala pre jednog njegovog polaska na put – Mandarin. Ovakav način ljubavnih igrarija prihvatila je i ona.

Jovanović je kao rodoljub 1943. uhapšen i sproveden u logor Dahau, gde je ostao do kraja rata. Preživeo je strahote zatočeništva i vratio se u Srbiju, gde je nastavio da živi s Milicom. Umro je 28. februara 1957. Nepune dve godine kasnije, 26. decembra 1958, Milica se udala za Andrića.

Venčali su se se u opštini Stari grad, a kumovi su im bili bračni par Aleksandar i Julijana – Lula Vučo. S Milicom je napravio kuću u Herceg Novom, u kojoj su provodili mnogo vremena, najviše zbog klime. Milica je preminula iznenada, baš u Herceg Novom, 24. marta 1968. godine, od srčanog udara. Njena smrt bila je i njegova.

Žena koje nema

Jara Ribnikar, posle jednog susreta sa bračnim parom, piše: „Pitala sam ga: ‘Je l’ to žena koje nema? Klimnuo je glavom potvrdno. Kako je bilo prijatno kod njih. Da čovek zaboravi s kim sedi. Svi smo bili obični ljudi. To je bila njegova čarolija…“

Sreća sa Milicom

„Ovih deset godina s Milicom, to su jedine srećne godine u mom životu“, rekao je Andrić u jednoj od retkih ispovesti Aleksandru Vuču, a Rodoljub Čolaković zapisao je i ovo: „Naročito se sećam jednog razgovora posle Miličine smrti. Tada mi je Ivo prvi put, škrto, kazao nešto o svojim osećanjima. Ni mois sans toii, ni toi sans moi (Ni mene bez tebe, ni tebe bez mene) – rekao mi je to u kratkoj ispovesti, jedinoj koju sam od njega čuo.“

(Knjiga „Tajne slavnih Srba“ može da se naruči kod izdavača „Vukotić media“, Hilandarska 32, Beograd, telefon + 381 11 33 48 516, ili preko sajta eksluzivŽvukoticmedia.rs)

Sutra – Tajne slavnih Srba (3): Bojanov šamar