Radovan Ivanović iz Minhena, posle odlaska u penziju, veći deo godine provodi u Srbiji u Kosjeriću gde ima kuću, a povremeno odlazi u prestonicu Bavarske gde žive njegova deca. Kao i ranijih godina, on u jesen kupuje grožđe i pravi vino, tako da su on i supruga Radika ovih dana angažovani na spremanju “pića bogova”. Oni su ručno tri dana odvajali zrna grožđa od peteljki. Bilo je mnogo posla, ali se isplatilo.
– Grožđe sorte tamjanika kupili smo od mog prijatelja u Aranđelovcu i trebalo nam je tri dana da sa svakog grozda odvojimo bobice od peteljki, a kupili smo 300 kilograma grožđa. Nekoliko dana boleli su nas prsti, dugo se sedelo i radilo u istom položaju, ali već smo osetili dobre plodove našeg rada. Grožđe već “radi”, probali smo širu i mogu da kažem da je izvanredna. Tamjanika je ove godine slatka kao nikad do sada, jer je puna šećera i verujem da ćemo imati 120 do 130 litara odličnog vina – kaže Radovan Ivanović.
On ima dosta iskustva u pravljenju vina, a to je činio i dok je stalno živeo u Minhenu. Nagrada za sav trud bilo je popijeno vino sa prijateljima i rodbinom, a on to potvrđuje rečima – “ako vino ne popiješ do Vaskrsa, onda nešto nije u redu”!
Za oko mesec dana grožđe će dati dobro vino i ono će doživeti istu sudbinu kao svake godine – biće popijeno do proleća, odnosno Vaskrsa.
Dok se Radovan i Radika pripremaju da na nekoliko meseci odu u Minhen, završavaju i druge poslove oko kuće u Kosjeriću.
– Sa majstorima nikad nije dosadno, a sve se dogovara uz pečenje i dobro vino. Oko kuće radimo ogradu, staze i još neke poslove, pa prekidamo sve i idemo kod dece u Minhen. Tamo nas, pored ostalih čekaju i osamnaestomesečna unuka Mia, ali i rodbina, prijatelji i poznanici. Lepo nam je s njima u Minhenu, a lepo nam je i u Srbiji. Razlika između Nemačke i Srbije je velika. U Nemačkoj se zna red pogotovo u jelu i piću, a u Srbiji se dobro i obilno jede i pije. Često i preko mere, pa sam već “uhvatio” pet kilograma viška. Ali mogu da kažem da za život od Srbije nema bolje države u svetu! Zato ćemo najverovatnije u Minhenu ostati do pred naš Božić, a onda se vraćamo u naš kraj i Srbiju – ističe Radovan.
Fićom u Zlakuse
Dobra druženja i susreti sa prijateljima nisu prestali ni u vreme pandemije virusa korona, samo su u znaku mera opreza i nešto ređa. Tako se Radovan ovih dana sprema da ide na skup vlasnika popularnog fiće u mesto Zlakusa. Tamo odlazi sa svojim lepotanom iz 1983. godine, za koji kaže da je prvi auto koji je u Srbiji registrovan na njegovo ime. Ponosi se svojim autom i izaziva poglede i divljenje gde god se pojavi. Tako je bilo i u Minhenu, gde je pre više godina osnovao klub vlasnika fića i uspešno organizovao nekoliko “fićijada” koje su bile veoma posećene.
Najskuplja sorta
– Tamjaniku sam kupovao po 85 dinara po kilogramu (70 evrocenti). Prokupac košta 60 dinara, a ostalo vinsko grožđe po 50 dinara za kilogram. To govori koliko je tamjanika kvalitetna i tražena kao vinska sorta grožđa. Pored belog vina od tamjanike, skoro redovno smo pravili i crveno od prokupca, ali ove godine smo odustali jer prokupac kasnije zri i nemamo vremena da čekamo dok grožđe bude najkvalitetnije za berbu.
