Dok Sjedinjene Američke Države i Iran pokušavaju da učvrste primirje, Izrael nastavlja da širi kontrolu nad delovima teritorija svojih suseda, stvarajući tampon-zone u Gazi, Siriji i sada u južnom Libanu. Prema izveštaju Rojtersa, izraelski vojni i odbrambeni zvaničnici vide ovaj pristup kao strateški zaokret posle oktobra 2023. godine, priznajući da militantne grupe poput Hamasa i Hezbolaha ne mogu biti potpuno eliminisane, već samo zastrašene i držane na distanci. Cilj je uspostavljanje trajne borbene spremnosti u regionu.
U južnom Libanu, gde je Hezbolah ušao u sukob 2. marta ispaljivanjem raketa na Izrael, izraelska vojska je pokrenula kopnenu operaciju i naredila evakuaciju stotina hiljada stanovnika južno od reke Litani. Ta zona obuhvata oko osam odsto libanske teritorije. Ministar odbrane Izrael Kac uporedio je razaranje tamošnjih sela sa politikom „spaljene zemlje“ primenjenom u Gazi, najavljujući uništavanje kuća koje se smatraju Hezbolahovim vojnim položajima. Plan predviđa kontrolu pojasa od pet do deset kilometara od granice kako bi se izraelski pogranični gradovi zaštitili od raketnih pretnji.
Izraelski zvaničnici naglašavaju da reka Litani neće postati nova stalna granica, već da će tampon-zonu nadzirati kopnene snage kroz povremene upade. Slične zone već postoje u Gazi, gde Izrael kontroliše više od polovine teritorije, i u Siriji od planine Hermon do reke Jarmuk. Ova strategija, kako navode anonimni izraelski izvori, odražava prihvatanje „večitog rata“ protiv iranskih proxy grupa, umesto iluzije o njihovom potpunom porazu.
Dok Vašington i Teheran pregovaraju o širem primirju, Izrael je jasno stavio do znanja da se operacije protiv Hezbolaha nastavljaju nezavisno. Stručnjaci upozoravaju da masovno uništavanje civilne imovine može biti protivzakonito ukoliko se ne zasniva na individualnim procenama vojne upotrebe. U Bejrutu i širom regiona strahuje se da ovakav pristup može produbiti nestabilnost i dovesti do dugotrajne okupacije.
Piše: Nina Stojanović
