Dugogodišnji izazov u Iranu nedavno je dobio dodatnu hitnost: tlo tone pod nogama ljudi, oštećujući vitalnu infrastrukturu i ugrožavajući javnu bezbednost. Sleganje tla, među najizraženijim u svetu, ugrožava lokalitete kulturne baštine i podstiče predloge za premeštanje prestonice.
Iran pati od jednog od najgorih sleganja tla na svetu, izazvanog sušom, klimatskim promenama i lošim upravljanjem vodama. Pukotine ugrožavaju glavni aerodrom u zemlji i Uneskove lokalitete, poput drevnog grada Persepolisa, dok su prošle godine desetine škola evakuisane u jednom gradu zbog straha od urušavanja.
Situacija je posebno alarmantna u i oko urbanih područja, uključujući Teheran, gde su pukotine oštetile obližnje železničke pruge, a kuće su postale nestabilne, piše “Fajnenšel tajms”.
Ovo je navelo predsednika Masuda Pezeškijana da poslednjih meseci razmotri čak i ideju o premeštanju prestonice, rekavši da “preteći” fenomen sleganja tla, zajedno sa akutnom nestašicom vode, čini Teheran “nenastanjivim”.
Stručnjaci kažu da je ideja o premeštanju prestonice nepraktična.
Međutim, dugotrajni uslovi suše i decenije neefikasnog upravljanja životnom sredinom intenzivirali su sleganje tla, pa je Iran među pet najugroženijih zemalja po obimu i brzini sleganja tla.
Tako jugozapadni Teheran tone i do 31 cm godišnje. Čak se i godišnja stopa sleganja od 5 mm smatra zabrinjavajućom prema međunarodnim standardima.
Vlada planira da smanji potrošnju vode u poljoprivredi i industriji za 45 milijardi kubnih metara do 2032. godine, kao deo napora za rešavanje krize sa vodom koja pogoršava sleganje tla. Međutim, novac potreban za rešavanje problema teško je pronaći, jer američke sankcije guše ekonomiju.
Gore od rata
Razmere izazova su ogromne. Sleganje tla direktno ugrožava 11 odsto kopnene mase zemlje – područje u kojem živi skoro polovina od 90 miliona stanovnika.
Zemlja guta istoriju
Pukotine u tlu su se takođe formirale oko Persepolisa, drevne persijske prestonice koja datira od pre 2.500 godina, kao i obližnjeg arheološkog nalazišta Nakš-e Rostam, mesta počivanja četiri ahemenidska kralja gde su masivni stenoviti reljefi uklesani u planinu.
