Z. Marjanović
Od jednog kazana ispekao 18 litara: Dragan Jovanović

Nije nikakva tajna da se iz dana u dan svet menja zahvaljujući znatiželjnima i lucidnim ljudima.

Jedan od njih svakako jeste i Dragan Jovanović, poznati proizvođač vina i rakije iz okoline Topole, što je i sasvim prirodno jer je ceo oplenački kraj nadaleko čuven po vinogradima, voćnjacima, grožđu, vinu i rakiji. Međutim, pićima iz ovog kraja, vinu i rakiji, koja su već postala prepoznatljiva u svetu od sada se pridodaje i tekila koju u svom domaćinstvu, od domaćih sirovina i u pravom srpskom kazanu proizvodi Dragan Jovanović iz sela Zagorica.

Gledao u kaubojskim filmovima

– Moja želja da napravim tekilu je veoma stara. Potiče još iz vremena kaubojskih i drugih holivudskih filmova, koji su na neki način bili povezani sa Meksikom, u kojima su scene ispijanja tekile u nekoj meksičkoj seoskoj birtiji bile neizostavne. Uvek sam se pitao kakvog li je ukusa piće, zašto se ispija na eks i zbog čega se uz to uzimaju so i limun – započinje svoju priču za „Vesti“ Dragan Jovanović.

Ubedio ženu da ošiša agavu

U međuvremenu Dragan je uz pomoć prijatelja i literature saznao sve detalje oko toga kako se pravi tekila, pa je ovog leta tu svoju ideju i realizovao.

– Ispekao sam 18 litara tekile za koju, oni koji poznaju to piće, kažu da je vrhunskog kvaliteta – objašnjava prvi srpski proizvođač čuvenog meksičkog pića.

Ovo piće, kako je otkrio, pravi se od agave koju mnogi smatraju kaktusom, što nije istina. Agava je zapravo, pojašnjava naš sagovornik, biljka iz porodice ljiljana i u Srbiji se gaji kao dvorišna ukrasna biljka. Kao takva već decenijama se uzgaja i u dvorištu Jovanovića što je Dragan iskoristio za sirovinu da napravi najpoznatije meksičko piće.

– Međutim, nije to baš bilo tako jednostavno, jer sam prvo morao da ubedim ženu da „ošišam“ sve agave u našem dvorištu. Njen veoma mesnati list sadrži sok koji ima slađi ukus od meda. To je veoma lekovita biljka. Te mesnate listove sam iseckao na sitne komadiće, a zatim ih propustio kroz muljaču za grožđe. U tu smesu sam dodao kvasac i vodu i sačekao da masa prevri – prepričava Dragan.

Kad je došlo vreme Šumadinac je potpalio sam kazan i tekila je potekla.

Ostvario san

– Samo od jednog kazana sam dobio 18 litara veoma kvalitetne i čiste domaće tekile – prezadovoljan je Dragan što je ostvario svoj dugogodišnji san da u svom domaćinstvu pod Oplencem proizvede piće koji su pili još Asteci.

Tekila koju je proizveo Dragan Jovanović je, naravno, rezultat njegove znatiželje, ali, ako je verovati mišljenju stručnjaka koji upozoravaju na promenu klime usled globalnog zagrevanja, nije nemoguće da se u budućnosti i u Srbiji agava proizvodi na plantažama. Ako bude tako, onda će se Dragan Jovanović pominjati kao začetnik proizvodnje tekile u Srbiji.

Prva fabrika otvorena 1600. godine

Tekila je u svetu poznato alkoholno piće čija je proizvodnja počela u okolini grada Tekila, u meksičkoj državi Halisko. Pravi se od plave agave, a dokazano je da su Asteci pre dolaska konkvistadora 1521. godine pravili piće koje su nazivali oktli, odnosno pulke. Španci su piće od agave počeli da konzumiraju tek nakon što su im nestale zalihe brendija i od tada počinje da se razvija proizvodnja tekile. Prvu, za to vreme modernu fabriku tekile, napravio je 1600. godine Don Pedro Sančez, a tekila kakvu danas poznajemo počela je da se proizvodi početkom 19 veka u Gvadalahari. U Meksiku danas ima oko 100 zvaničnih destilerija i na hiljade ilegalnih koje proizvode oko 600 vrsta tekile.

Ništa bez vina i rakije

Tekila se poslužuje sa malo soli i kriškom limuna na način koji se zove tekila kruda, ponekad nazvana i „poliži – srkni – pošizi“, koji se odnosi na način kombinovanja sastojaka. Onaj ko pije tekilu ovlaži zadnji deo dlana i umoči u so, zatim je poliže, popije tekilu, pa pojede limun, čime se ublažava žestina pića i uravnotežuje ukus. Inače, bez soli i limuna, ukus tekile je gotovo odvratan, što tvrdi i Dragan Jovanović koji kaže da su u odnosu na tekilu vino i domaća rakija prava rajska pića.