D. N.
U porti manastira Kalenić: Na Saboru "Prođoh Levač, prođoh Šumadiju"

Sedmorica muzikanata u narodnim nošnjama, koji sviraju u tikve, atrakcija su na svakoj manifestaciji. Reč je o lejkaškoj grupi Levač, koju predvodi Predrag Blagojević Liker iz Tečića kod Rekovca, dok su ostali članovi iz obližnjeg Vukmanovca.

Vole, kažu, što uvek izazovu pažnju, jer krive i tikve nejednake po dužini i obliku, kao i njihovo muziciranje, privlače pažnju.

– Orkestar lejkaša prvi su formirali Sibin Slavković i Jordan Tomašević iz Kalkudre kod Rekovca sedamdesetih godina prošlog veka. Kada je u Beogradu trebalo da se promoviše Levački sabor, pozvali su i nas nekoliko iz Tečića. I mi smo uskočili. Tada sam video patent za pisak od zove i vrbe, pa sam ga sam napravio. Kako je ta prvobitna grupa počela da se osipa, jer su neki članovi ostareli, drugi poumirali, devedesetih godina prošlog veka napravio sam novu grupu odlejkaša iz Kavadara i Vukmanovca. Ostali su samo momci iz Kavarada, koji uglavnom imaju po trideset leta, pa nas sada ima sedmorica – kaže Liker, koji je član lejkaškog orkestra tri decenije i više puta nagrađivan zdravičar na brojnim manifestacijama.

Njemu je žao što nikada nije mogao da nauči da svira u tikvu. Jednostavno mu, veli, nije uspevalo. Zato udara bubanj, koji je od tikve u obliku tarabuke, preko koje je zategnuta jareća koža.

– Da sam prva truba, gde bi mi kraj bio! Sakupio bih družinu koju ja želim. Voleo sam, ali nije mi se dalo – čežnjivo priča Liker i dodaje da nije jednostavno ni udarati u bubanj.

Ne može da se udara tek tako. I on mora da prati prvu trubu u lalalajkama, koju svira Stevan Vasić (26), najmlađi član grupe.

– Svirka mora da ima neki ritam. Tikve su prirodni instrument koji se ne štimuje. Nema svirke po notama. Svira se iz srca. To je muzika, što bi se reklo, od ovaca. Kao što čobani sviraju frulu. To može da radi samo onaj ko voli. Tikve beremo u bašti. Biramo da jedna bude savijena, druga prava, treća dugačka. „Kako ga pčela zdela“, jer je to prirodni instrument koji se ne šteluje – pojašnjava Liker.

On dodaje da im je od sviranja možda i važnije druženje i upoznavanje novih ljudi. Na nedavno održanom Četereškom prelu primili su ih, veli, „kao malo vode na dlanu“.

Đorđe Živanović (27) iz Vukmanovca bio je prateći instrument i u prvobitnoj lejkaškoj grupi, a na raznim manifestacijama učestvuje i na takmičenjima zdravičara. Drago mu je što se lejkaška grupa podmladila, jer je i njemu, pored svirke, važno druženje.

Lejkaška grupa dobila je Oktobarsku nagradu opštine Rekovac i osvojila prvo mesto na Javorskom saboru starih instrumenata Srbije u Kušićima.

Neophodno vežbanje

– Završio sam Fakultet pedagoških nauka. Tamo sam svirao harmoniku i bilo mi je veoma lako da se uklopim u lejkašku grupu. Svako ko zna da svira frulu, lako će da nauči da svira i u tikve. Ko ima smisao za muziku, uhvati ritam i tako instrumentu daje zvuk. Posebno što nije bitno da se proizvede neki tačan zvuk. Ali, mora da nauči kako se duva. Ne može bezveze. Ipak je potrebna vežba. Pokušavali smo da naučimo neke momke, ali iz njihovih tikvi izlazilo je samo piiiiii – kaže Đorđe.

Na Danima ludaje

Lejkaški orkestar neizostavni je deo programa Levačkog sabora, nekoliko puta je učestvovao na Dragačevskom saboru u Guči, na Danima ludaje u Kikindi.

– Zovu nas sa svih strana. Uvek se rado odazivamo. Bili smo gosti i u emisiji „Ipak se okreće“. Mnoge noviine su pisale o nama. Zato su jedne godine neki turisti iz Holandije došli da nas čuju kako sviramo – ponosno će Liker.