Ukoliko ne bude potpisan novi sporazum START u principu se ništa neće desiti, kao što se ništa nije desilo ni kad su istekla i prva dva START sporazuma, već će se jednostavno nastaviti trka u naoružanju, kaže za Sputnjik vojni komentator Andrej Mlakar.
Poslednji sporazum o kontroli strateškog naoružanja između Rusija i Sjedinjenih Američkih Država START-3 ističe 5. februara.
Tramp traži učešće Kine u START sporazumu
Kina je pozvala Rusiju i SAD da obnove sporazum u vreme kad su naučnici pomerili kazaljke simboličnog „Sata sudnjeg dana“ četiri sekunde bliže „nuklearnoj ponoći“, tako da je sada na 85 sekundi do ponoći, bliže nego ikad.
Pošto Rusija prednjači u odnosu na SAD i Amerika gubi trku što se tiče hipersoničnog i interkontinentalnih balističkih raketa, Mlakar sumnja da će Amerikanci nastojati da produže važenje sporazuma START-3.
„Produžetak je eventualno moguć u nekim uslovima ako se određene stvari reše na temu Ukrajine i eventualno će zavisiti od Trampovog napada na Iran. U principu, mi se već nalazimo u fazi trke u naoružavanju, razvoju novih borbenih sistema, tako da je generalno START-3 više i nebitan sporazum o strateškim ograničenju nuklearnih snaga. Po meni je to prevaziđeni sporazum koji bi bio dobar, ali ono što Donald Tramp traži jeste i uključivanje Kine. Najviše ga brine Kina jer ne podleže tom strateškom sporazumu. Rusija ga se uporno pridržava mada je taj sporazum i dalje na snazi a pridržavaju ga donekle i Amerikanci, ali Tramp želi da sad uključi Kinu jer je njemu Kina i njen nuklearni arsenal veća pretnja nego ruski.“
Ruska revolucija u vojnim poslovima
Eventualni produžetak važenja sporazuma START-3 zavisiće od okolnosti dogovora SAD i Rusije oko Ukrajine i tu se Evropa neće ništa pitati pošto nema ni kapacitete ni mogućnosti, iako tvrde da imaju nuklearni snage, a i ima ih samo Francuska, dodaje Mlakar.
S druge strane, Velika Britanija svoje nuklearne rakete drži u SAD jer nemaju uslova za skladištenje na samom ostrvu, podseća Mlakar.
„Novi bombarderi se razvijaju i dalje. Amerikanci prave B-21, a pokušaj da naprave hipersonični ‘Dark igl’ nije uspeo. Uloženo je 12 milijardi dolara, a hipersonična raketa i dalje nije zaživela iako je prva baterija operativna bez raketa. Tako da je generalno Rusija napravila revoluciju u vojnim poslovima što se tiče interkontinentalnih krstarećih i balističkih raketa srednjeg dometa. Amerikanci su mnogo više zainteresovani da se u ovoj priči obuhvate Kina i Severna Koreja, odnosno više Kina nego bilo koja zemlja. A produžetak START-a, ili neki novi START- 4 morao bi sadržavati i Kinu u tom elementu strateškog ograničenja.“
Promena pravila igre
Postoji mogućnost da START-3 bude produžen, mada taj sporazum nema nikakvu vrednost jer se nalazimo u eri trke u naoružanju, naglašava Mlakar i dodaje da zaista ne vidi da će taj sporazum nešto značajno postići.
Jer generalno ograničavanje broja bojevih glava više i nema značaj s obzirom da se odnosi na interkontinentalne balističke rakete, pošto već imamo hipersonične zvučne rakete koje mogu čak i da nose nuklearne bojeve glave, tako da se pravila igre menjaju, objašnjava Mlakar.
„Onda se mora napraviti novi sporazum koji će obuhvatiti hiperzvučno raketno naoružanje. Rusija i Kina su jedine zemlje koje imaju interkontinentalne balističke rakete, a posebno Amerikance plaši Kina s obzirom na njihovu usavršenu verziju ‘Dong feng 5’ raketa, trostepenu koju su prikazali u septembru na vojnoj paradi. To je ono što njih najviše zabrinjava. Kad je reč o strateškim bombarderima, Rusija je nastavila proizvodnju ‘Tu-160M2’ modernizovanu verziju, znači potpuno nove verzije strateškog bombardera. Vraćaju se u operativnu upotrebu bombarderi dugog dometa ‘Tu-22’ i Rusija sada vrši intenzivno pregled konverzije serijskih bombardera koji su se pokazali odličnim i koji su delom bili predmet START-a.“
Zašto Peking mudro ćuti?
Ostaje samo pitanje da li će Tramp i Putin da se dogovore i da li su napravili neki dogovor u okviru programa START-3, pošto su verovatno razgovarali i o ograničenju broja nuklearnih bojevih glava, dodaje Mlakar.
„Mada, to je sada već jako diskutabilno pitanje, pošto Tramp želi da ima sukob sa Kinom i Iranom i želi da se u tripartitni sporazumu uključi i Kina. To je sada njemu prioritetni fokus. Nije više Rusija koliko je Kina. Želi da sa Kinom napravi sporazum i zato se i govorilo već da bi Kina trebala biti sastavni deo te priče. A iz Pekinga nemamo nijednu reakciju na tu temu. I to je jedino zanimljivo da Peking uopšte o tome ne razmišlja“, zaključio je Mlakar.
