Američki predsednik Donald Tramp kaznio je Indiju, važnog geostrateškog partnera, tarifama od čak 50 odsto, iako je, tvrde u Nju Delhiju, Indija činila upravo ono što je Vašington od nje tražio – kupovala je rusku naftu po ograničenim cenama u cilju da njena vrednost na svetskom tržištu ne bi “probila krov”.
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je dekret kojim se uvode carine na proizvode poreklom iz Indije u visini od 50 procenata, što je dvostruko više u odnosu na prethodne pretnje tarifama od 25 odsto.
Tramp je nezadovoljan uslovima koje mu je tokom pregovora ponudio Nju Delhi i takse od 50 procenata zvanično su posledica toga što indijska vlada nije popustila pred njegovim zahtevom da prestane da uvozi rusku naftu.
Trampova vlada predvidela je izuzeće nekoliko indijskih proizvoda, kao što su poluprovodnici, koji su bitni za ekonomsku bezbednost SAD. S druge strane, u Indiji, malo je reći, vladaju šok i duboko ogorčenje.
Premijer Narendra Modi, njegova vlada i celokupna javnost verovali su da će njihova zemlja imati vrlo solidne, pa čak i odlične, odnose sa Trampovom administracijom. Takođe, Modi je bio Trampov gost tokom njegovog prvog mandata i na samom početku drugog. Američki predsednik je Indiju, uz uobičajene fraze o najvećoj i najstarijoj demokratiji sveta, smatrao istinskim prijateljem. Ujedno, obojica su, kao populisti, bili meta žestokih kritika američkih demokrata, zvaničnika Evropske Unije i takozvanih “nevladinih organizacija” sa Zapada.
Shvatanje da će Indija imati dobre odnose sa Trampovom vladom samouvereno je izneo i ministar inostranih poslova Subramanjam Džajšankar, koji je prošle godine rekao “da su mnoge zemlje nervozne” zbog dolaska Donalda Trampa na vlast, “ali da njegova nije jedna od njih”.
Dalje, Indija je, uz SAD, Japan i Australiju, dugogodišnji član Kvadrilateralnog foruma za bezbednost u okviru kojeg se sastaju ministri inostranih poslova, odbrane i šefovi država kako bi formulisali diplomatsku, ekonomsku i vojnu strategiju za pariranje Kini u Indo-Pacifik – ona je stoga esencijalan geopolitički partner za Vašington.
Štaviše, prema rečima penzionisanih indijskih diplomata, njihova zemlja je u okviru grupacije BRIKS delovala kao protivteža nastojanju Rusije i Kine da od nje učine antiameričku organizaciju.
Ali, avaj, Tramp, koji to već pokazao u svom odnosu prema Japanu, Republici Koreji i EU, ne samo što nema obzira prema doprinosu saveznika i važnih partnera globalnoj vojnopolitičkoj hegemoniji Vašingtona, već, primećuju pojedini analitičari, čak snažnije udara po njima nego prema (čvrstim) protivnicima kao što je Kina.
Indija je u ne tako davnoj prošlosti već iskusila pretnje sankcijama od Vašingtona zbog toga što se usudila da u drugoj polovini 2010-ih naruči ruski protivvazduhoplovni sistem “s-400”.
Ipak, za vreme vlade premijera Modija, odnosi sa SAD su išli uzlaznom putanjom i Nju Delhi je pored narudžbi američkog naoružanja počeo da sklapa i krupne poslove u vezi proizvodnje elektronike.
Vašington je Indiju video kao važnu odrednicu na koju bi trebalo prebaciti američke proizvodne kapacitete iz Kine, kako bi se smanjila zavisnost američkih preduzeća od kineskog tržišta i radne snage.Tako su Indiju u proteklih par godina posećivali, ili se s njenim liderom u Vašingtonu susretali, američki oligarsi poput Džefa Bezosa i Ilona Maska. U toj državi potkontinentu počela je i proizvodnja pametnih telefona i tablet računara kompanije “Epl”.
Sada, međutim, indijski mediji svojim gledaocima i čitaocima sugerišu da se Vašingtonu ipak ne može verovati, podsećajući ih na sve prošle instance kada su SAD vršile pritisak na njihovu zemlju.
Naročito govore o 1971. godini, kada je posle brutalne intervencije vlade tadašnjeg Istočnog Pakistana u prostoru koji danas zauzima država Bangladeš (u to vreme “Zapadni Pakistan”) indijska armija pokušala da zaustavi masakr nad lokalnim stanovništvom. S druge strane, Sjedinjene Države poslale su udarnu grupu predvođenu nosačem aviona “Enterprajz” u Bengalski zaliv, kako bi privolele Nju Delhi da povuče svoje snage.
To je, dakle, bilo mešanje Vašingtona u korist neprijatelja Indije, tadašnjeg Istočnog Pakistana, odnosno, Pakistana.
Indija se našla pod američkim tehnološkim i ekonomskim sankcijama i nakon prve nuklearne probe 1974. i nuklearne probe 1998. godine.
Ovih dana, indijske novine donose i saopštenje armije, koja podseća javnost na to da su SAD materijalno pomagale “neprijateljsku pakistansku armiju” i da su u nju u prošlosti ulile dve milijarde dolara.
Ono što možda najviše muči Indijce su dvostruki aršini i hipokrizija, kojih Zapad ne može da se otrese čak ni u odnosu prema mnogoljdunoj zemlji velikog ekonomskog i vojnog potencijala, kakva je Indija.
Naime, od početka rata u Ukrajini, Evropska unija je snažno kritikovala Nju Delhi kao finansijera “ruske ratne mašine” zbog toga što je Indija drastično povećala uvoz nafte “ural” pošto je Zapad formalno prekinuo ekonomske veze sa Moskvom.
Indijske diplomate, međutim, sve vreme su argumentovano navodile koje količine ruske nafte i drugih sirovina EU nastavlja da uvozi dok kritikuje Indiju.
Poslenici sedme sile u Indiji i ovih dana govore o tome da je ukupni obim razmene između EU i Rusije, uprkos 18 paketa sankcija, veći od razmene između Indije i Rusije, kada se uzmu obzir i robe i usluge.
Sada indijska vlada i mediji čine isto i kada su u pitanju Sjedinjene Države. Indijske televizije, recimo, navode da je američki uvoz đubriva i nuklearnog goriva iz Rusije u usponu. Prema njima, SAD su u prvih pet meseci ove godine uvezle rusko đubrivo vredno više od 800 miliona dolara, dok je uvoz istog artikla u istom periodu u 2021. godini, pre rata u Ukrajini, iznosio malo više od 500 miliona.
Američki uvoz ruskog uranijuma skočio je skoro tri puta u odnosu na 2022. godinu, jer je uprkos uvođenju sankcija na njega, američkim preduzećima ostavljena mogućnost da pojedinačno traže izuzeće sve do 2028.
Najvažnije, vlada u Nju Delhiju je izdala saopštenje u kojem je objasnila da je počela da uvozi rusku naftu po izbijanju sukoba u Ukrajini upravo zato što su Evropljani u dobroj meri odustali od nje i iznenada se okrenuli snabdevačima sa Bliskog istoka, gde je Indija nabavljala svoju naftu i gas.
Oni su tako napravili ogromnu potražnju koja je pretila da izazove nekontrolisani skok cena.
To što je Indija tada počela da naručuje naftu iz Rusije je stabilizovalo svetsko tržište i spasilo ga od šokantnih poskupljenja.
Indijska vlada je čak saopštila da je u tome imala razumevanje i podršku SAD, pogotovo što je rusku naftu kupovala po nižim cenama koje su bile u skladu sa ograničenjem od 65 dolara po barelu, a koji je kolektivni Zapad nametao na rusko crno zlato.
Kao dokaz za tu tvrdnju, indijske televizije s ogorčenjem donose izjavu bivšeg američkog ambasadora u Nju Delhiju Erika Garsetija, koji je prošle godine pred kamerama rekao: “Oni (Indijci) su kupili rusku naftu zato što smo mi (Amerikanci) želeli da je neko kupi s ograničenom cenom. To nije bilo nikakvo kršenje (pravila od strane Indije), već planirana politika, jer nismo hteli da cena nafte poraste. I oni su to ispunili.”
Tramp je, dakle, kaznio Indiju tarifama od 50 posto jer je ona uradila ono što joj je Vašington rekao da uradi.
Američki predsednik i neokonzervativci koji, čini se, imaju veliki uticaj na njegovo ponašanje u međunarodnim odnosima, imaju svoje ciljeve kao što su izolacija Rusije i Kine, prisiljavanje stranog kapitala da investira u prebacivanje proizvodnje na američko tlo i drugo.
Ujedno, jasno je da se od partnera, u ovom slučaju Indije, ne može očekivati da zarad američkih interesa izvrše samopovređivanje u meri koja bi mogla da dovede do pada njihove sopstvene vlade ili haosa u njihovim državama.
Sudeći po izveštavanju indijskih medija, jedan od osnovnih razloga zašto je Tramp u početku nameravao da Indiju kazni sa carinama od 25 odsto je bilo to što vlada u Nju Delhiju nije htela da otvori svoje tržište za masovni uvoz američkih poljoprivrednih proizvoda, pošto je Indija i dalje prevashodno poljoprivredna zemlja u kojoj ima desetine miliona sitnih zemljoradnika i stočara, koje bi takav uvoz finansijski uništio i gurnuo u apsolutno siromaštvo.
Takođe, mediji javljaju i da je Indija odbila ponudu Vašingtona za kupovinu skupih američkih lovaca-bombardera pete generacije “f-35”, odnosno, da su vojni i političkih vrh u Nju Delhiju skloni tome da prihvate ponudu Moskve, koja se sastoji od prodaje jednog kontigenta borbenih aviona “su-57” i “su-35”, posle čega bi usledio transfer tehnologija i uspostavljanje lokalne proizvodnje u Indiji, te integracija indijskih raketa i bombi na te ruske vazduhoplove.
Amerikanci ne samo što ne nude mogućnost proizvodnje u Indiji, koja je bitna u pogledu zapošljavanja domaće radne snage, usvajanja novih znanja i postizanja nezavisnosti u snabdevanju oružjem i municijom, već nameću i brojna druga ograničenja u korišćenju softvera i naoružanja koji prate njihove letelice, čime praktično oduzimaju suverenitet kupcu njihovih aviona.
Konačno, Indija koja ima dugu tradiciju nesvrstanosti, zbog čega se u prošlosti i u više navrata našla izložena gnevu američkih planera, nije mogla da prihvati ni Trampove ucene i rokove u vezi sa uvozom ruske nafte, jer je ona zbog svoje niske cene suštinski bitna za suzbijanje inflacije i odbranu stotina miliona Indijaca od siromaštva. To je, čini se, dodatno razjarilo Trampa i navelo ga udvostruči carine za proizvode iz Indije na 50 posto.
Mada Indija u SAD izvozi i dosta lekova i elektronike, njeni najveći izvozni artikli su tekstil, koža i odeća, te poljoprivredni proizvodi, uključujući tu i začine.
Reč je, dakle, uglavnom o privrednim granama koje za male nadnice zapošljavaju puno ljudi iz siromašnijih slojeva, pa je Modijeva vlada već saopštila da će pružiti finansijsku pomoć izvoznicima i pozvala narod da se ujedini kako bi prebrodio teškoće koje je im je prouzrokovao “nepravedni, nerazumni i neopravdani tretman” od strane Vašingtona.
Modi je takođe apelovao na građane da više kupuju domaće proizvode, kako bi se povećala potrošnja unutar zemlje i tako bar delimično nadomestio gubitak koji će nastati prekidom izvoza u SAD.
Sigurno je da će jedna od protivmera vlade u Nju Delhiju biti i veće ekonomsko povezivanje sa zemljama ASEAN-a, Persijskog zaliva, Afrike i vernim partnerom Rusijom, pa možda i geopolitičkim suparnikom Kinom, s kojim, uprkos saradnji u okviru BRIKS-a i drugih međunarodnih organizacija, Indija ima malu trgovinsku i kulturnu razmenu.
Prvi mali korak u tom pravcu je sastanak premijera Modija i filipinskog predsednika Ferdinanda Markosa mlađeg, koji se nalazi u petodnevnoj poseti Nju Delhiju. Dva lidera su podigla međudržavne odnose na nivo strateškog partnerstva i saglasili se da višestruko uvećaju međusobnu trgovinsku razmenu, koja sada iznosi samo tri milijarde dolara godišnje.
Tramp i njegov tim, dakle, nisu imali sluha za probleme s kojima se suočava indijska vlada – ogromno stanovništvo (oko 1,4 milijarde), etničke i religijske razlike, relativno visoka stopa učešća ruralnog stanovništva, siromaštvo i niska kupovna moć građana koja u znatnoj meri ograničava mogućnost uvoza skupe američke robe.
Испреплетени односи најмногољудније земље света и највеће светске економије
Isprepleteni odnosi najmnogoljudnije zemlje sveta i najveće svetske ekonomije
Predsednik Tramp, koji je u prošlosti za sebe izjavljivao da je genije, slažu se američki i azijski ekonomisti, precenjuje svoje znanje o ekonomskoj politici i međunarodnim odnosima, ali i ekonomsku moć i poziciju svoje zemlje.
Da smo sada u šezdesetim, sedamdesetim ili osamdesetim godinama prošlog veka, kažu oni, njegove pretnje protiv tako mnogoljudnih država kao što su Kina i Indija bi verovatno urodile plodom.
Čak i da je danas 2000, godina pre stupanja Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju, u vreme kada su SAD još uvek bile najveći spoljnotrgovinski partner za tri četvrtine zemalja sveta, Trampova nemilosrdna ofanziva za iznuđivanje novca i podčinjavanje celog sveta bi bila verovatno uspešna.
