Carine kojima američki predsednik Donald Tramp preti u sporu oko Grenlanda ne bi direktno uticale na Austriju, ali bi uticale na njen privredni rast.
Kratkoročno gubici dodatne vrednosti iznosili bi 0,02 procenta, dok bi dugoročno pad mogao dostići i 0,15 procenata, proizilazi iz analize Nacionalne banke Austrije (OeNB).
Najpogođeniji sektori bili bi proizvodnja metala, hemijska industrija i rudarstvo.
Tramp je najavio da će uvesti dodatne carine od 10 procenata na robu iz osam zemalja NATO-a od 1.februara ako se suprotstave njegovim zahtevima za preuzimanje Grenlanda. Od 1.juna, kako je najavio, carine će biti povećane za dodatnih 15 procenata.
Zemlje kojima preti carinama su Danska, Nemačka, Francuska, Švedska, Norveška, Ujedinjeno Kraljevstvo, Holandija i Finska.
Usled prelivajućeg efekta austrijska privreda bila bi indirektno pogođena tim carinama.
Tako bi prvo povećanje carina od 10 odsto značilo za Austriju smanjenje dodatne vrednosti od 0,02 procenta.
Povećanje tih carina za daljih 15 procenata dovelo bi do smanjenja privrednog rasta za 0,06 odsto.
Austrija bi time bila znatno manje pogođena od evrozone i EU, gde će carine smanjiti privrendi rast za 0,1 odsto kratkoročno, a 0,5 odsto dugoročno.
„Najavljene kaznene carine SAD protiv nekoliko evropskih zemalja predstavljale bi dalji prekid sa principima trgovinske politike zasnovane na pravilima i smanjenja trgovinskih barijera, koji su se pokazali uspešnim tokom decenija i u interesu su svih država učesnica”, istakao je guverner Nacionalne banke Martin Koher u saopštenju.
On je ukzao da je posebno problematična povećana neizvesnost, jer opterećuje investicione odluke, slabi poverenje preduzeća i domaćinstava i stoga ima negativne posledice „daleko izvan neposrednih efekata trgovine”.
„Korišćenje pretnji trgovinskoj politici kao politički instrument povećava rizike za globalnu ekonomiju u celini i šteti svim uključenim stranama na srednji i duži rok”, rekao je Koher.
