U današnje vreme društvene mreže i okolina nameću nam standarde života, pa je teško razdvojiti pametno potrošen novac od bespotrebne kupovine. Zato, evo nekoliko saveta.
Neki kupuju stvari koje im nisu korisne, ali izgledaju impresivno. Svrha tih kupovina nije bila funkcionalnost ili užitak, već isključivo pokazivanje uspeha, stila ili finansijske sigurnosti, a sve zbog onoga što se pokazuje na društvenim mrežama.
Čiana Dikson iz Homes & Gardens imala je taj problem, a danas pokušava da se reši nepotrebnih kupovina. Evo šta je prestala da kupuje kako bi stala na kraj neredu i bacanju novca, uz savete stručnjaka kako se rešiti postojećih zaliha.
Skupa odeća
Neki dizajnerski komadi zaista su vredna investicija, ali to ne znači da svaki odevni predmet mora biti skup. Svoju sklonost šopingu Dikson je opravdavala time da su komadi koje nabavlja kvalitetno izrađeni od prirodnih materijala. Ali mnoge od njih, uključujući nekoliko kupljenih isključivo zbog logotipa, nabavila je pod uticajem drugih.
Kako bi uštedela i sprečila gomilanje, odlučila je da kupuje manje.
Diana Mol, profesionalna organizatorka i osnivačica firme D’s Declutrr, predlaže: “Pre nego što nešto kupite, zapitajte se: ‘Da li ću ovo koristiti jednog običnog utorka? Olakšava li mi život ili samo dobro izgleda?’ Vaš dom nije pozornica, treba da vam služi kao podrška”.
“A kad uz lepotu biramo i funkcionalnost, a ne samo privid, život postaje osetno lakši. Ako vam nešto u rutinu unosi oklevanje, stres ili dodatne korake, to nije olakšanje, to je obaveza”, dodaje.
Ukrasni predmeti koji ničemu ne služe
Predmeti koji služe isključivo kao ukras, poput knjiga za stočić i raznih figurica, zapravo su čisto pokazivanje. Logika je bila: ako imate novca i prostora za stvari koje ni ne gledate, samo zato što su u trendu, to mora značiti da vam dobro ide, zar ne?
Diana kaže: “Performativni nered buja pod pritiskom okoline. Društvene mreže, trendovi i ‘kultura stalnog poboljšavanja’ tiho nam govore kako bi naši domovi trebalo da izgledaju i kakav bi osećaj uspeha trebalo da pružaju. Kad prihvatimo tu priču, prestajemo da verujemo sopstvenim instinktima. Domovi nam se pune stvarima koje izgledaju dobro, ali nisu funkcionalne, a mi se pitamo zašto nam se ništa ne čini uredno”.
“Često se pogrešno misli da funkcionalnost isključuje lepotu”, nastavlja Diana. “Dom može biti i vizuelno privlačan i jednostavan za život. Pravi ugođaj dolazi iz prostora koji podržava vaše rutine, ima prirodan tok i ne zahteva stalno upravljanje, a istovremeno odražava vaš stil.”
“Prijatne” stvari koje to zapravo nisu
“Volim kad dom izgleda i deluje skladno. Zbog toga sam ponekad malo preterivala, zamenjujući savršeno funkcionalne predmete onima koje zapravo nisam toliko volela da koristim, samo zato što su bolje izgledali. Bio je to ogroman gubitak novca, a ponekad je stvaralo i nepotrebno smeće jer sam odbijala da se rešim zamenjenih stvari”, piše Dikson i otkriva da je najviše gomilala ćebad.
“Moje omiljeno ćebe je jedno prastaro koju moj partner ima još od srednje škole. Daleko je od ‘estetskog’, ali je debelo, toplo i udobno. Ipak, nekoliko puta sam pokušala da ga zamenim alternativama koje su se bolje slagale s bojama u stanu ili su bile od 100% vune, jer sam osećala da to moram uraditi – samo zato što ih dizajneri preporučuju”, priznala je.
Keti Or, profesionalna organizatorka i saosnivačica The Uncluttered Life, poručuje: “Domovi su za život, a ne za izlaganje. Tu su da podrže naše porodice i naše živote, bez obzira na to kako izgledaju drugima. Sve dok je dom čist, uredan i organizovan, bilo koji predmet može se uklopiti u stil uređenja”.
Kako izbeći kupovinu radi utiska
Sprečiti kupovinu radi pokazivanja puno je lakše kad prepoznate lošu naviku i napravite nekoliko promena u načinu razmišljanja. Za Gejl Grunberg, profesionalnu organizatorku i vlasnicu firme Let’s Get Organized, to znači postaviti sebi nekoliko ključnih pitanja pre nego što potrošite novac.
Kaže: “Svojim klijentima postavljam mnoga pitanja kako bismo došli do uzroka njihova ponašanja. Na primer, šta je u srži potrebe za kupovinom tih predmeta? Jesu li ih mediji uverili u kupovinu, obećavajući bolji život ako poseduju ‘tu stvar’? Da li je to pritisak okoline, koji ih podstiče da nešto nabave kako bi se uklopili u određenu zamišljenu ulogu? Da li je reč o duboko ukorenjenom sistemu verovanja, glasu iz prošlosti koji im govori da nisu dovoljno dobri ako nemaju taj predmet?”.
“Ljudi su komplikovani i mogu ići kroz život kao u magli, ne obraćajući pažnju na svoje postupke. Potrebno je vreme da se dođe do korena problema”, zaključuje.
Naravno, ako vam bilo koji od spomenutih predmeta ulepšava dan i popravlja raspoloženje, svakako ih zadržite u svom domu – to znači da ipak ispunjavaju svrhu.
