Svečano, u toploj atmosferi, pred mnogobrojnim poštovaocima oca Miluna Kostića, donedavno starešine crkve Sveti Sava u Londonu, održana je promocija njegove tri knjige – lepo ispisan presek njegovog duhovnog života i istovremeno, nadahnuto uputstvo budućim generacijama pravoslavnih vernika.
Tri knjige oca Miluna: "Pravoslavlje sa Bi-Bi-Si talasa", "Sa pokloničkih putovanja" i "Kovčeg spasenja" su suma iskustva kroz 30 godina neumorne misije ovog sveštenika u službi vere i ljudi – zapisi sa mnogih putovanja u mesta pravoslavlja po svetu; razmišljanja i svedočenja o veri kroz fakte, psihologiju i imaginaciju.
Čitanje knjige poruka koje je sa talasa britanske radio i TV korporacije otac Milun tokom decenija upućivao vernicima na Ostrvu i u svetu, poseban je doživljaj. Priče "Sa pokloničkih putovanja" po svetim mestima ispisane su, pak, i dokumentovano i inspirativno: otkrivaju mnoge slike čak i onima koji su po tim mestima već hodočastili.
Promocija trilogije – tri različite knjige, ali u istoj misiji – na rubu je umetničkog dela; zanimljivog i instruktivnog, istovremeno. Promocija je održana u sali episkopa Nikolaja Velimirovića pri crkvi Svetog Save u Londonu. Knjige su inspirativno predstavili dr Srboljub
Živanović, profesor medicine u Londonu, i dr Olivera Petrović, profesor psihologije na Oksfordu.
Pre promocije, više od 150 prisutnih počašćeno je čašicom šljivovice, a posle promocije dobrim vinom. Deo auditorijuma bili su i supruga Dobrila, troje dece i petoro unučadi oca Miluna.
ODLOMAK IZ PRIČE OCA MILUNA KOSTIĆA
Tog Božića Hristos je bio u našoj kući
Bio je Badnji dan. Svega je bilo malo, ali je mraza i magle bilo napretek. Nas dece puno. Ja najmlađi. Kuća mala, seljačka. Dok sagoreva, bukovina pucketa, pa je milina biti pored vatre. Juče smo zakazali pečenicu. Pripremamo je za sutra kad osvane Božić. Badnjak je odsečen još u ranu zoru…
Vrata se otvoriše, u kuću uđe majka sa Rabasom koji je, tako mi se sada čini, držao u ruci jedan svoj opanak i bio polusmrznut. Rabas je bio prosjak koji je stalno lutao po okolini i koga smo često viđali. Čobani su ga ponekad ismejavali. On je sve ćuteći podnosio…
Očekivali smo da će majka sad ostaviti Rabasa da se malo ogreje i odmori, a nama će postaviti tu tako očekivanu večeru na slami. Učinila je sve suprotno. Prvo je prosjaka ostavila bliže vatri, skinula mu čarape sa promrzlih nogu. Obula mu druge, čiste i suve i dala mu večeru. Tek kad je njega potpuno namirila, reče mu da će sutra sa nama božićkovati, a posle neka pođe kad želi. On je blaženo klimnuo glavom i ubrzo utonuo u dubok san.
Okupili smo se pred ikonom. Posle molitve i celivanja badnjaka, ostala je nezaboravna ta večera na slami, pri svetlosti petrolejke i vatre koja bukti u peći…
Osvanuo je Božić… Rabas je danas ručao sa nama i odmah potom zaželeo da krene. Majka mu spremi u torbu hrane i isprati ga do kapije. Kad se ona vrati ja primetih: "Baš je sve bilo lepo sinoć i danas, samo da nismo morali brinuti o Rabasu."
Majka odgovori: "Što se ti buniš? Ti nisi ni brinuo o njemu, nego ja." I dodade: "Eh, djeco moja, nije to ni bio Rabas, nego Hristos. On je u njemu došao i božićovao sa nama. Znate kako se u Jevanđelju kaže: Sve što učinismo jednom od najmanjih meni učinismo."
Nakon nekoliko godina moje svešteničke službe, na drugi dan Duhova, čitao sam u Jevanđelju: "Gledajte da ne prezirete nijednog od moje male braće. Ne znate li da njihovi Anđeli gledaju lice Božje…"
