Dok su sve zemlje prekomerno trošile tokom pandemije, Francuska je među najsporijima u povratku održivoj potrošnji.
U prošlosti, kada su u pitanju bile najranjivije evropske ekonomije, sve oči su bile uprte u Grčku ili Italiju. Njihovi visoki prinosi obveznica jasno su pokazivali da su investitori bili skeptični u pogledu njihove sposobnosti da otplate svoje dugove. Danas se situacija dramatično promenila. Umesto Grčke, Francuska je sve više u fokusu zabrinutosti, piše Skaj njuz (SkyNews).
U stvari, Francuska trenutno plaća više kamata na svoje dugove nego Grčka. A ovi finansijski problemi su takođe povezani sa političkom nestabilnošću – jedan za drugim, francuski premijeri su podneli ostavke zbog poraza u parlamentu. Temelj svega je stanje javnih finansija. Budžetski deficit Francuske je među najvećima među razvijenim zemljama.
Dok su sve zemlje prekomerno trošile tokom pandemije, Francuska je među najsporijima u povratku održivoj potrošnji. Planovi štednje su nekoliko puta predloženi, ali su povučeni zbog političkog otpora.
Francuska ima najviši nivo državne potrošnje u odnosu na BDP među razvijenim zemljama. Iako su najavljena smanjenja bila minimalna, čak su i ovi skromni predlozi izazvali veliko političko nezadovoljstvo. Još jedan premijer bi mogao da se suoči sa padom zbog neuspelog zakonskog predloga – situacija koja se ponavlja iz godine u godinu, piše Večernji.hr
Ali problem nije samo politički otpor. Sve veće pogoršanje javnih finansija povezano je i sa padom produktivnosti, što je nekada bila prednost Francuske. Francuzi možda rade manje, ali su godinama bili veoma produktivni. Ali u poslednje vreme i ta produktivnost opada. Niža produktivnost znači manje poreskih prihoda, a sa njima i rastući deficit.
Kao rezultat toga, sve su češća upozorenja na mogući finansijski kolaps – čak i sa vrha vlade. Sam premijer Fransoa Bajru je pozvao na oprez, podsećajući na slučaj Liz Trus i britanski budžetski debakl 2022. godine.
– Pazite na tržišta. Nikad ne znate koliko ste blizu krize – rekao je on.
