Diplomata i bivši ambasador Kosova u Italiji Aljbert Prenkaj izjavio je da Turska koristi zastoj u inicijativama Berlinski proces i Otvoreni Balkan kako bi se nametnula kao “broker” Zapadnog Balkana.
– Nakon posredovanja između Rusije i Ukrajine pa i direktno u promeni vlasti u Siriji, organizovanje platforme za pronaženje trajnih rešenja za otvorena pitanja regiona Zapadnog Balkana je u skladu sa spoljnom politikom Turske. Pošto su prve dve inicijative: Berlinski proces i Otvoreni Balkan u nekoj meri praktično u zastoju, mislim da će Turska probati da napravi prodor pošto je u dobrim odnosima sa svim zemljama u regionu, pa se kao takva može smatrati povoljnim regionalnim brokerom – ističe Prenkaj za Kosovo onlajn.
U Istanbulu je krajem prošle nedelje održan prvi sastanak u okviru turske inicijative „Balkanska mirovna platforma“.
Sastanak je okupio ministre spoljnih poslova regiona, a turski šef diplomatije Hakan Fidan poručio je da je razgovarano o balkanskim rešenjima za regionalne probleme i dodao da je potreba za jačanjem mehanizama regionalnog dijaloga veća nego ikada.
Prenkaj ističe da ovo nije prva inicijativa koja se bavi otvorenim pitanjima Zapadnog Balkana.
Podseća da je do sada pokrenuto više regionalnih platformi, od Procesa saradnje Jugoistočne Evrope (SEECP), zatim Regionalni savet za saradnju (RSS), Berlinski proces i Otvoreni Balkan i da je cilj svih ovih inicijativa bilo uspostavljanje uzajamne saradnje, ali i pripreme članica za proces integracija u EU.
– U svim ovim platformama i drugim regionalnim inicijativama nalaze se zemlje EU, pa i NATO. Jedino je Otvoreni Balkan, inicijativa tri regionalne države: Albanije, Srbije i Severne Makedonije, ostala bez, da tako nazovemo, “blagoslova” Brisela. S druge strane, SAD su gledale pozitivno na ovu inicijativu – precizira Prenkaj.
Kao dodatni problem navodi da je dolazilo do nesuglasica na realaciji Brisel-Vašington zbog različitog pristupa Berlinskom procesu i Otvorenom Balkanu.
S druge strane, Prenkaj naglašava da Turska poslednje dve decenije vodi aktivnu spoljnu politiku i želi da se u geostrateškom smislu nametne kao „važan faktor u regionu Mediterana“.
Razloge za veću okrenutost Zapadnom Balkanu vidi u turskoj spoljnoj politici Ahmeta Davutoglua – „u dubinu“ i politici „nula problema u susedstvu“.
– Cilj ove politike je da transformiše tursko susedstvo u zonu saradnje i integracije, minimizirajući sukobe i maksimizirajući obostranu korist. Mislim da ova inicijativa želi da postigne ono što prethodne inicijative nisu, a to je ekonomska kooperacija regiona, i prisustvo Turske u regionu, u ekonomskom, kulturnom, političkom i bezbednosnom smislu – naglašava analitičar.
Bivši diplomata Prenkaj naglašava i da je Turska jedna od važnih članica NATO.
