Pixabay.com
Foto: Ilustracija

Sudbina aviona Boeing 737-300 sa registracijom YU-AND, nekadašnjeg ponosa JAT-a, Jat ervejza i Er Srbije ispisuje tužno poglavlje domaće avijacije. Umesto počasnog mesta u Muzeju vazduhoplovstva, gde je trebalo da svedoči o jednoj epohi, avion je posle više godina čekanja ispred hangara Jat Tehnike, završio u procesu reciklaže. Fotografije i video sa lica mesta pokazuju kako je započeto sečenje letelice koja je pre tačno četiri decenije obeležila ulazak jugoslovenskog aviotransporta u novu eru.

Prvi 737-300 u komercijalnom saobraćaju u Evropi

YU-AND je isporučen JAT-u u julu 1985. godine i postao prvi Boeing 737-300 koji je leteo u redovnom komercijalnom saobraćaju u Evropi. Sleteo je u Beograd 8. avgusta, a već narednog dana poleteo je na svojoj prvoj liniji Beograd–Aman preko Istanbula, zamenivši Boeing 727. Time je JAT postao prvi evropski prevoznik koji je uveo ovaj tip aviona na redovne linije.

Treba napomenuti da je nekoliko meseci ranije, u martu 1985. godine, britanski čarter prevoznik British Airtours preuzeo svoj prvi Boeing 737-300, avion sa registracijom G-BAUD.

Ipak, JAT je bio prvi koji je ovaj tip aviona uveo u redovan linijski saobraćaj, ispred svih drugih evropskih kompanija, i time omogućio da najmoderniji avion tog vremena postane deo svakodnevnih operacija.

Model 737-300, deo „Classic“ generacije, doneo je revoluciju u pogledu uštede goriva, smanjene buke i veće udobnosti. Sa motorima CFM56 i kapacitetom od 138 putnika, savršeno se uklopio u evro-mediteransku mrežu JAT-a. U vreme kada je stigao, JAT je raspolagao jednom od najmodernijih flota na svetu.

Zlatno doba JAT-a

Između 1985. i 1988. JAT je dobio ukupno devet novih aviona serije -300: YU-AND, -ANF, -ANH, -ANI, -ANJ, -ANK, -ANL, -ANV i -ANW. Flota je pokrivala glavne evropske destinacije, a u proseku su avioni dnevno imali preko osam sati letenja. Poseban kuriozitet ostala je „Adriatic class“, jedinstvena poslovna klasa uvedena 1983, koja je u 737 nudila 54 sedišta sa znatno većim komforom od tadašnjeg evropskog standarda.

YU-AND je bio deo svih važnih trenutaka – od letova ka Londonu i Frankfurtu, do svečanih događaja poput otvaranja niškog aerodroma 1986. godine. Čak i decenijama kasnije, kada je leteo za čarter brend Er Srbije, Aviolet, ovaj avion je izazivao posebne emocije. Na letu za Skijatos u julu 2015. posada je putnicima podelila čokoladice „Najlepše želje“ da obeleži 30 godina od njegovog prvog leta – mali gest koji je pokazao koliko je ovaj avion značio i posadama i putnicima.

Nedostatak osećaja za tradiciju
Ipak, kraj je stigao tiho. YU-AND je prizemljen u martu 2020. a naredne tri godine avion je stajao bez ikakve zaštite, dok su obećanja menadžmenta nacionalne avio-kompanije da će biti izložen u Muzeju vazduhoplovstva ostala samo na papiru. Sudbina je bila surova – umesto na zasluženom mestu u Muzeju, avion su danas, posle punih 40 godina, krenuli da seku, baš kao i sve “članove njegove porodice” prethodno.

Od deset JAT-ovih 737-ica, 8 je završilo u reciklaži, dok su dva YU-ANI i YU-ANK prodati kineskom univerzitetu 2021. odnosno 2023. godine, gde služe kao nastavna sredstva.

Za razliku od drugih zemalja, gde se ovakvi pioniri brižljivo čuvaju i pretvaraju u muzejske eksponate, kod nas su tradicija i nasleđe prečesto prepušteni zaboravu. Tako i priča o YU-AND, avionu koji je prvi predstavio novu generaciju evropskom tržištu, završava u starom gvožđu – dok će se njegova istorija pamtiti uglavnom kroz fotografije i sećanja.

POVEZANE VESTIVIŠE OD AUTORA

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here