U gaćama među birače

Holivud je oduvek bio političan na samo sebi svojstven načina, a holivudske zvezde su igrale važnu ulogu u podršci i promociji političkih kandidata. Veliki broj slavnih ličnosti ustupio je kandidatima svoje slavno ime jer su dovoljno uticajne da privuku glasove birača. Još od Džona Vejna, mnogi opasni momci iz Holivuda su se izjašnjavali kao republikanci. Čarlton Heston, Ronald Regan, Tom Selek, Arnold Švarceneger i Silvester Stalone samo su neki od njih. Na početku karijere je Heston, kao većina njegovih holivudskih kolega, podržavao Demokratsku stranku, ali je od njih imao daleko konzervativnije stavove. Kao gorljivi antikomunista verovao je da politički progoni i rasna segregacija daju Sovjetima propagandni materijal u hladnom ratu, pa je odlučio da podrži pokret za građanska prava na čelu s Martinom Luterom Kingom. Heston je marširao zajedno s Kingom u Vašingtonu 1963. godine i mnogi smatraju da je upravo njegov čin taj pokret učinio prihvatljivim za dotad sumnjičave američke konzervativce.
Bivši američki predsednik Nikson stavio je liberalnog aktivistu Gregori Peka na spisak svojih neprijatelja. Naime, legendarni glumac je napisao pismo Odboru za neameričke aktivnosti u kojem je izrazio neodobravanje istraga navodnih komunista u filmskoj industriji. Odmah je dospeo na Niksonov spisak i izgubio je ugovor za pet filmova. Krajem šezdesetih Demokratska stranka mu je ponudila kandidaturu za Senat, a on je odbio, govoreći da ne bi bilo u redu da svoju popularnost glumca trampi za političku. Jedan drugi glumac, mnogo, mnogo manjeg formata, Ronald Regan, nije patio od takvih predrasuda i 1968. je izabran za guvernera Kalifornije (i kasnije bio izabran za predsednika SAD). Dve godine kasnije Peku su ponudili da se kandiduje baš za guvernera Kalifornije, a ispitivanja su pokazivala da bi sigurno pobedio Regana, ali je on opet odbio.

Ulepšan dan
Na predsedničkim izborima pre pet godina u SAD poznati Amerikanci su se podelili na dva tabora, pa su tako Bono Voks (vođa grupe U2) i Opra Vinfri, već na početku kampanje podržali Baraka Obamu. Njihova podrška bila je važna za veliku njegovu pobedu među mladim ljudima. Čest gost tabloida Lindzi Lohan podržala je republikanskog predsedničkog kandidata Mita Romnija. Ona je 2008. godine javno podržala Obamu, ali je na poslednjim izborima promenila stranu i podržala njegovog protivnika.

– Nezaposlenost je sada glavno pitanje i zato ću glasati za Mita Romnija – rekla je tada Lohanova koja nije htela da otkrije i druge razloge.
Klint Istvud je pre dve godine podržao republikance uz poruku da je zemlji očajnički potrebna poreska reforma, tako da se ljudi ne sukobljavaju zbog toga ko plaća a ko ne plaća porez. Romni je rekao da mu je Prljavi Hari ulepšao dan. Legendarni glumac se čak pojavio na konvenciji republikanaca, ali njegov govor je proglašen promašajem jer je 15 minuta vodio umišljeni dijalog sa Obamom, obraćajući se praznoj stolici. Američki predsednik je na svom zvaničnim nalogu na Tviteru napisao: "Ta stolica je zauzeta."

Džordž Kluni, Stiven Spilberg i Sara Džesika Parker donirali su novac za Obamu. Kada je Džordž Kluni na donatorskoj večeri u svom domu u El Eju prikupio nekoliko miliona dolara za kampanju reizbora demokrate Baraka Obame, bilo je jasno da predsednik SAD uživa veliku podršku u kremu kalifornijskog društva.
Eva Longorija je želi da postane gradonačelnica. Poznata glumica u politici je aktivna više od deset godina. Osim što podržava politiku predsednika Baraka Obame, želi da se dodatno angažuje. Predlog da se još više politički angažuje dao joj je kolega Džordž Kluni. Inače, Eva se već duže vreme interesuje za politiku. Učestvovala je na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji, a predvodila je glasačice latinoameričkog porekla predsednika Baraka Obame. Za početak, Evin cilj je bio da osvoji glasove u San Antoniju ili Korpus Kristiju u Teksasu, gde je i odrasla. Ali ne skriva da bi joj to bila samo odskočna daska za Senat, za koji bi se kandidovala za dve godine.

Porez za silikone
Arnold Švarceneger najpoznatiji je Austrijanac u Americi i kad je stigao u ovu zemlju imao je 21 godinu. Nije znao ni reč engleskog. Snimio je više od 40 filmova i postao guverner Kalifornije 2003. godine. U fabrici snova Švarceneger je otelotvorenje američkog sna – siromašni austrijski emigrant koji je došao u obećanu zemlju, postao bogat i slavan i oženio se Marijom Šrajver, bratanicom ubijenog Džona Kenedija, koja mu je otvorila vrata američkog visokog društva. U predizbornu kampanju Arnold je upao kao Terminator. "Razbiću ih!" – poručio je biračima i na političkoj sceni se pokazao kao bolji glumac nego na filmu. Pred kalifornijskim farmerima predstavljao se kao seljačko dete iz neke tamo Austrije. Pred privrednom komorom Kalifornije izigravao je uspešnog investitora. U siromašnim četvrtima Los Anđelesa prikazivao se kao imigrant koji je teško radio čitavog života. Još u toku kampanje postalo je jasno da Terminatora niko ne može da zaustavi.
– Metlu! Dajte mi metlu! Sve ću da počistim! – uzviknuo je Arnold za vreme predizborne kampanje.
Nije mu naškodilo čak ni to što je u mladosti navodno izlanuo da se divi Hitlerovom uspehu i što je petnaestak Amerikanki izjavilo da ih je seksualno zlostavljao. Arnold je sve to lepo demantovao i ljudi su mu poverovali. On je jednom prilikom istakao da ga je politika koštala 200 miliona dolara.
– Ukupni troškovi i propuštena zarada od snimanja filmova u Holivudu verovatno su viši od 200 miliona dolara.
I porno dive su želele da se bave politikom, pa su se njih četiri kandidovale na italijanskim izborima, a pored oduševljenja izazvale su i sumnju da li državu mogu da dignu na noge osobe koje zarađuju na leđima. Među njima su bile Luana Borđija, Amanda Foks, Mili Dabracio i legendarna veteranka Ćićolina. Dok je većina njih nudila samo svoje adute kao predizborne, bilo je i onih koje su obećale korenite promene poput proterivanja teške industrije iz gradova, uvođenja festivala seksa i otvaranja većeg broja noćnih klubova. Ćićolina je čak bila poslanik u parlamentu Italije kao član Radikalne partije. I posle ulaska u parlament često je znala da pokaže grudi u javnosti.
Amerikanka Meri Keri nije zabeležila Ćićolinine uspehe, ali je napravila odličan potez kada se kandidovala na mesto guvernera Kalifornije kao protivkandidat čuvenom Švarcenegeru. Na izborima je izgubila, ali je povećala porno prodaju i postala redovna učesnica mnogih tok-šou i rijaliti programa. U političku trku za mesto guvernera Kalifornije upustila se kao nezavisni kandidat. Njen program je predviđao dodatno oporezivanje silikona za grudi, a jedan od slogana njene kampanje bio je Pornići za pištolje. Meri se iz izborne trke povukla da bi pomogla majci koja je pokušala samoubistvo. Najavila je kandidaturu za predsednika SAD 2016. godine.
Prsata plesačica i striptizeta Izabel Lang, poznatija kao Sindi Li, triput je učestvovala u trci za predsednika Francuske kao kandidatkinja Stranke zadovoljstva. Sva tri puta imala je šokantnu kampanju, svlačenje pred kamerama, skandalozne izjave i parole erotskog sadržaja. Sindi je glasove prikupljala i na ulici tako što je promovisala svoj program obučena samo u gaćice. Kandidovala se kako bi dosadne predsedničke izbore učinila seksepilnijim. Njena partija se zalaže za uživanje u svakodnevnom životu. Krajem 2011. godine ona se Parizom, po izuzetno hladnom vremenu, prošetala u toplesu i tako pokušala da pridobije što više pristalica. Obećala je obavezne časove zavođenja u školama, besplatne nudističke kampove, jednosatne sesije opuštanja za bankare kako bi država bili slobodna od teskoba.

DRUGA STRANA MEDALjE
Dalje od ludila
Zvezda kolumbijskog fudbala, napadač Monaka Radamel Falkao osudio je upotrebu svoje slike u predizbornoj kampanji za parlamentarne izbore koji su održani u martu u Kolumbiji i zapretio sudskim postupkom. Kandidat stranke Građanske opcije Horhe Franko Pineda koristio je fotomontažu slike fudbalera za svoju kampanju. Pineda se izvinio Falkau navodeći da je jedan fudbalski klub koji podržava njegovu kandidaturu emitovao spot na kome se nalazi nekoliko kolumbijskih sportista.
Zdravko Čolić za politiku kaže da je ludilo i da je zato uvek bio po strani.
– Na mene nikada niko politički nije mogao da utiče. Politika je jedno ludilo. Mislim da treba biti mimo toga. Na mene niko nikada nije pokušao da vrši politički pritisak. Pevao sam Josipu Brozu Titu i njega sam voleo i nikad to nisam krio. To je bilo takvo vreme, bio sam mlad i bila mi je čast da pevam za njega. Danas više ne pevam političarima. Mislim da za umetnika to nije dobro, njegovo je da stoji po strani od politike i bude čovek naroda. Uostalom, danas ima toliko stranaka da bih danonoćno morao da pevam samo za njih jer kad pevaš za jedne, onda se zameriš onima drugima za koje nisi pevao. Zbog toga radije pevam ženama – rekao je jednom prilikom Zdravko Čolić.