Svaki građanin u rasejanju trudi se da domovinu prikaže najbolje i najlepše što ume i može. Da je obuče u najlepše haljine, da je okiti. To je neka vrsta obaveze, zadatka, dužnosti koju imaju u sebi. Svaki pokušaj je rodoljubiv dokaz da je otadžbina njihova zvezda vodilja kroz svakodnevni život. Jedna od, slobodno se može reći, ambasadorki kulture svoje zemlje je i Marija Miletić, istoričarka umetnosti po struci.
Strast iz detinjstva
Rođena je u gradiću na istoku Srbije, u Petrovcu na Mlavi, gde je završila osnovno i srednje obrazovanje. Nakon toga, fasciniranost italijanskom kulturom usmerava je i u izboru fakulteta, te upisuje i završava istoriju umetnosti na Beogradskom univerzitetu. Iskustvo je stekla u Istorijskom muzeju Srbije i Muzeju istorije Jugoslavije sada Muzeju Jugoslavije, gde je imala priliku ne samo da upozna divne ljude, već i da znatno proširi dijapazon svojih sposobnosti i kapaciteta radeći na brojnim projektima, pre svega kao kustos i stručni vodič.
– Zapravo me je prvi susret sa primenom digitalnih tehnologija u muzejskom radu fascinirao i doveo do toga da poželim da se usavršim u tom pogledu, te upisujem master iz Digitalne humanistike u Veneciji. To je odluka koja mi iz korena menja život. Stižem u zemlju najvećih umetnika i počinjem da se obazirem oko sebe i da stvaram planove za budućnost. Već tokom studija mi je postalo jasno da mi se jako dopada život u Italiji i poželela sam da tu i ostanem. Ne samo zato što mi je u Italiji čitava porodica, već zato što sam osećala da me je čitav moj životni put vodio ka ovom trenutku i da me je nešto tu čekalo.
Jednog januara, nakon završetka studija, priča Marija, upisuje plesnu školu u Vićenci.
– To je nešto što je bilo moja strast u detinjstvu, a od koje sam, zbog sticaja okolnosti, morala da odustanem. Sada nakon toliko godina ta strast oživljava. I ne slučajno. Upoznajem svoju nastavnicu Juliju, i vlasnicu i direktora plesne škole Liu i Alberta, koji u tom trenutku traže nekoga ko bi se posvetio kursevima i koji u meni vide talenat i potencijal. I tu počinje potpuna transformacija i sudbonosni preokret u mom životu, te postajem instruktorka plesa.
Lek za dušu
Marija Miletić je učenica koreografkinje Kerolin Smit (Carolyn Smith).
– Po njenoj licenci radim sa ženama na podizanju samopouzdanja. Ples je lek za dušu i mnoge moje učenice jedva čekaju da se vrate u “normalu”, jer im nedostaje lakoća i pozitiva koju ples sa sobom nosi, a na koje ovo ponovno zatvaranje, po mom mišljenju, tendenciozno udara. Sensual Dance Fit je inovativni program čuvene Kerolin Smit u kome se ples i fitnes ujedinjuju sa ciljem da pomognu ženama da se kroz pokret pred ogledalom povežu sa sobom. Pored upoznavanja i prihvatanja sebe, raste samopouzdanje, i životi žena se menjaju… Između ostalog, zahvaljujući sestrinstvu koje se u grupi stvara, a koja je takođe jedna od suštinskih vrednosti ovog programa. Ne samo da plešemo zajedno, već se zajedno i transformišemo i često se formiraju duboka prijateljstva. Ples je moj život, moj san, moja ljubav od malih nogu.
Kad pleše, priča Marija, oseća se svoja, slobodna, bez okova.
– Ples me ispunjava. Ne može da se to rečima dočara, to je poseban osećaj i doživljaj. Ne može se ispričati ples, on je neodvojivi deo osobe i po mom mišljenju, svi bismo bili mnogo srećniji i slobodniji kada bismo sebi dozvolili da osete sve benefite koje plesni pokret sa sobom nosi i njegov terapeutski uticaj. Ples zaista blagotvorno utiče na naše psihofizičko stanje. Iako mi mnoge žene govore da nisu talentovane, da nemaju osećaj za pokrete, da nisu gipke, da su krupne i tako dalje i tako dalje, lepota plesa je baš u tome što svaka žena to ima u sebi. A i svaki muškarac, iako im je mnogo teže da se povežu sa tim delom sebe. Moj posao je da im pomognem da sebe vide na drugačiji način i da se povežu sa svojim telom i svojim bićem. Iako svi ne možemo da budemo instruktori, svi možemo da plešemo… Čak i žene koje ne čuju dobro ili koje ne mogu dobro da se kreću. Ne postoji takmičarski duh, već smo jedne drugima podrška. I velika mi je čast što sam deo ove male ženske revolucije.
Početak divne priče
Ovaj posao joj donosi mnogo radosti i zadovoljstva.
– U ovom trenutku mi veoma nedostaje posao jer su zbog poštovanja preventivnih sada već svetske pandemije sve amaterske sportske aktivnosti na udaru. No, iako nam ova istorijski jako značajna situacija iz korena menja živote, trudim se da stvari gledam iz drugačije perspektive i da iz nje izvučem ono najbolje: vreme koristim da i dalje učim i razvijam se na ovom planu, usmeravajući svoju pažnju prevashodno na terapeutski rad sa ženama. Verujem da je ovo samo početak jedne divne priče i jedva čekam da vidim koliko lepih iskustava će mi tek doneti.
Prilagođavanje bez predrasuda
Iako početak nije bio lak, preseljenje u Italiju donelo joj je ogromna zadovoljstva i usavršavanje kako na ličnom, tako i na poslovnom planu.
– Imala sam i sreću da već na masteru upoznam divne ljude, a sa nekima od njih sam još u kontaktu. Moram priznati da mi nije bilo teško da se integrišem. Štaviše. Šta god da sam radila i gde god da sam se našla, bila sam prihvaćena bez ikakvih predrasuda. Upoznala sam mnogo ljudi, kako sunarodnika, tako i Italijana i pripadnika drugih nacionalnosti, što moj život čini bogatijim i daje mi snažan osećaj pripadnosti. Tako da sam veoma srećna zbog svega što mi je nova sredina donela. A da ne govorim o istorijskom, kulturnom i umetničkom bogatstvu kojim sam okružena i u kome uživam u svakom slobodnom trenutku.
