Vesti
Pesma iz svih grla: Kolege su podržale Biljanu Petrović

U raskošnoj prirodi Kostolca proteklog vikenda okupili su se oni koji stoje u prvim redovima odbrane srpskog jezika u dijaspori. Seminar za nastavnike srpskih dopunskih škola održan je u naučnom centru arheološkog nalazišta Viminacijum.

Ministarstvo prosvete je prošle godine u Tršiću, rodnom mestu Vuka Stefanovića Karadžića, prvi put okupilo nastavnike dopunskih škola kako bi razmenili iskustva i poboljšali kvalitet nastave, a ta praksa je ove godine na još jednoj lokaciji koja je odraz srpske duhovnosti.

Tokom dva dana, nastavnici su imali priliku da čuju brojna predavanja koja će im pomoći da na što kvalitetniji način organizuju časove maternjeg jezika za mališane u rasejanju, ali i da razmene međusobna iskustva. Sreli su se oni koji su ove godine završili četvorogodišnji mandat u inostranstvu i oni koji će od jeseni započeti svoju prosvetiteljsku misiju. Devetnaest novih nastavnika krajem avgusta krenuće put Nemačke, Švajcarske, Francuske…

U ime ministra prosvete Mladena Šarčevića, predstavnica ministarstva Slavica Jašić poželela je svim nastavnicima uspešnu narednu školsku godinu.

– Vi ste naši predstavnici u inostranstvu. Vi ste naši ambasadori. Ta deca su 20 odsto naše populacije, a 100 posto naše budućnosti. Timski rad treba da bude vaša zvezda vodilja. Ponosni smo što imamo ukupno 53 nastavnika, i oko 4.800 učenika. To je za oko 500 više nego prošle godine. Ponosni smo što brojke rastu u korist srpskog identiteta. Nadamo se da ćemo u budućnosti otvarati nova odeljenja u gradovima u kojima još nemamo organizovanu nastavu – rekla je Jašićeva.

Nenad Milosavljević, koji je proveo četiri godine kao nastavnik dopunske nastave u Francuskoj, ističe da je izuzetno važno kod dece razvijati osećaj nacionalnog identiteta.

– Jedan nastavnik je pitao đaka zašto ne želi da uči ćirilicu, iako je Srbin. A dečak mu je ogovorio: „Ja nisam Srbin. Ja sam Francuz. Moj otac je Srbin.“ To je svest kod dece koju mi kao nastavnici moramo da menjamo. To je naša misija – rekao je Milosavljević.

Nastavnica dopunske nastave iz Štutgarta, Biljana Petrović održala je inspirativno predavanje o svojim iskustvima u radu sa mališanima u dijaspori koje je završila na nesvakidašnji način. Zapevala je pesmu Đure Jakšića „Čini mi se dušo moja da je Srbija“, u čemu su joj se pridružile kolege. Kako je istakla, ta pesma sažima osećaj nacionalnog identiteta i deca u njoj uvek uživaju.

Veliki izazov

Podrška kolega: Sanela Marković

Sanela Marković odlazi u Štutgart gde će preuzeti nastavu u oblasti Baden-Virtemberg.
– Za nas kao nastavnike i kreativne ličnosti rad u dopunskoj školi je veliki izazov. Naš cilj i motivacija je da razvijemo kod učenika svest o nacionalnom identitetu kroz učenje srpskog jezika. Takođe, želimo da ih upoznamo sa najvrednijim delima srpske kulturne baštine, kao i da podstičemo održavanje trajnih veza sa otadžbinom. Znamo da ćemo naići na određene poteškoće. Odlazimo u drugu zemlju, potrebno je upoznati njihove zakone, kao i način funkcionisanja u svakodnevnim prilikama. Ipak, imamo veliku podršku kolega koje su prethodne četiri godine organizovale proces rada u Štutgartu, kao i od kolega koji su još tamo – rekla je Sanela za „Vesti“.

Poseban odnos sa đacima

Nastava da bude zanimljiva: Blaženka Trivunčić

Biljana Bukinac je do sada sama obavljala funkciju koordinatora nastave za dijasporu, a od ove godine joj se u toj ulozi pridružuju još dve koleginice, koje su prethodne četiri godine sticale iskustva kao nastavnice dopunske nastave. Reč je o Tatjani Popović koja će koordinisati nastavu u Baden-Virtemberg u Nemačkoj i Blaženki Trivunčić koja će biti zadužena za nastavnike u Francuskoj.

– To je su s jedne strane obaveza i odgovornost, s druge strane čast i zadovoljstvo, potvrda mog četvorogodišnjeg rada u Francuskoj. Već sam upoznala nove koleginice i nadam se da ću im biti od pomoći u organizaciji u unapređivanju srpske dopunske škole u Francuskoj. Školsku godinu smo završili sa 36 grupa i više od 680 đaka. Sada stiže pojačanje. Na osnovu prvih razgovora, deluje mi da je to jedna mlada ekipa, željna da radi. Nama je važno da dopunska nastava u Francuskoj bude uređen sistem. Od ove školske godine u Francuskoj će biti 10 nastavnika. Nadam se da ćemo raditi sa istim žarom kao i do sada, da ćemo nastavu unaprediti još više. Ona je stub očuvanja nacionalnog identiteta u inostranstvu – istakla je Blaženka.

Kako kaže, dopunska nastava je prilika za usavršavanje svakog nastavnika.

– Prilagođavamo se drugačijem tipu nastave. Poseban je odnos učitelja i dece, pun je topline. Deca u Francuskoj imaju mnogo obaveza, u školi su do kasnih poslepodnevnih časova, posle čega dolaze na dopunsku nastavu. Umorni su, iscrpljeni, pa mi kao nastavnici moramo da se trudimo da održimo njihovu pažnju i nastavu učinimo zanimljivom.

Ljubav prema otadžbini

Sejemo za potomke: Tatjana Popović

Tatjana Popović će se posle četiri godine u učionici naći u novoj ulozi kojoj se raduje.

– Čast mi je što ću biti kordinator nastave. Tokom prethodne četiri godine nosim predivna iskustva. Deca koja su srpskog porekla, a rastu u nekoj od zemalja dijaspore, drugačija su od dece koja rastu u Srbiji. Ta različitost je kvalitetna. Deca rastu u okruženju gde se govori više jezika, i oni prolaze specifičan proces intelektualnog razvoja. Dete koje tako raste ume da poštuje različitosti. Ali tu postoje i mane, kao što je nedostatak osećaja identiteta i pripadnosti. Da bi se to sprečilo, potrebno je da dete uči svoj maternji jezik. A to se najbolje radi kroz nastavu, ali i porodicu. Mi smo tu da ih učimo jezičkoj kulturi, bogatimo njihov rečnik. Učeći jezik oni shvataju kome pripadaju i time bivaju ponosni na svoje korene. Kao i cvet, ako ga ne zalivate, svi znamo šta će mu se desiti. Isto tako, ako čoveku presečete njegov koren, on nije ništa – istakla je Tatjana.

Kako kaže, misija svakog nastavnika je da ostavi pečat mališanima koji će oni kasnije preneti svojoj deci, a taj pečat je ljubav prema otadžbini.

– Citirala bih Petra Kočića, koji je rekao da je otadžbina njiva na kojoj se neprestano seje i žanje. Mi smo ti koji žanjemo ono što su sejali naši preci, a sejemo ono što će žeti naši potomci – kaže Popovićeva.