Mada su im dobri ljudi, mahom čitaoci “Vesti” sa raznih strana sveta, pre četiri godine izgradili novu kuću, supružnici Ramo (45) i Fatima (44) Seferović iz naselja Zeleni kod Rožaja i njihova deca Ajša i Almin, tek ovih dana osećaju sve blagodeti novog doma i velike solidarnosti humanitarca Hida Muratovića i dobrotvora iz naše dijaspore.
– Kuća nam je bila poluzavršena, soba u koju smo se uselili bila je vlažna i užasno hladna. Pretila je opasnost da nam se deca razbole, pa smo poslednje dve zime proveli u starom i trošnom kućerku koji je svakog trenutka mogao da se sruši i ugrozi nam živote. Bog nas je sačuvao. Iako je ovde još sneg i hladno je, već se radujemo proleću. Za našu sreću i optimizam postoji još jedan razlog – dobri ljudi koji su nam ponovo pritekli u pomoć. Naša soba više nije vlažna i hladna – priča Ramo čijoj porodici su plemeniti zemljaci svojim donacijama pomogli da prežive u bolesti, bedi i sirotinji.
Tako im je ovog puta vredna pomoć stigla od Damira Višnjića iz Nemačke, od koga su Seferovići dobili 200 evra. Iz ove zemlje stigla im je i donacija Zekrije Hanuše, takođe 200 evra, a dobrotvori Fikret i Zumreta iz Amerike i Mila Aleksić iz Švajcarske poslali su im po 100 evra. Za majstore i svu nabavku pobrinuo se Hido Muratović koji je porodici Seferović deci obezbedio namirnice, odeću i obuću u vrednosti od 100 evra.
Naglašava Ramo i da su se toplini novog doma najviše obradovala deca.
– Za eliminaciju vlage, izolaciju, nove podove i krečenje, odnosno potpuno utopljenje, trebalo nam je oko 600 evra. Čim smo se obratili “Vestima” i Hidu Muratoviću pomoć je brzo stigla, a radovi su, uprkos koroni, obavljeni za samo nekoliko dana. Hladnoća je sada naša prošlost. Beskrajno hvala svima koji su nam pomogli. Bogu se molimo da ih nagradi i čuva – dodaje Ramo.
Kao i porodica Seferović, i Mihrija Murić živi u okolini Rožaja. Samohrana je majka i u zabitom planinskom selu Stup, ovih dana još pod velikim snegom, herojski se bori, najčešće radeći kao drvoseča, da prehrani i školuje svoje sinove Enesa i Ernesa. Čitaoci “Vesti” uz Mihriju su duže od deset godina. Kupili su joj kravu, dve koze, motornu testeru i televizor i mnogo puta slali novac za brašno i druge namirnice. Ove zime Mihrija i njeni sinovi ponovo su u velikoj nevolji. To je bio povod da ih posetimo u planinskoj zabiti na granici Srbije i Crne Gore, kako bi joj humanitarac i naš saradnik Hido Muratović uručio brašno, namirnice i 100 evra, dar od jedne porodice iz Austrije.
– Sve se urotilo protiv nas: bespuće, sneg, mraz, korona, dugo zatvorena granica, vukovi… Taman kada smo zapatili pet koza i desetak jarića, a imali smo i kravu, u tor su nam upali vukovi. Sve koze i jarad su nam poklali, a kravu teško povredili. Ostali smo bez mleka i naših hranilaca. Seče drva još nema, a ko zna da li će je zbog korone i biti. Ne znam kako ćemo dalje… – požalila nam se Mihrija i od srca zahvalila dobrotvorima koji su mislili na nju i njenu decu.
Sve bih radila, ali posla nema
– Više me je i sramota da tražim pomoć. Mnogo su nam dobri ljudi pomogli. Nažalost, ni to u ovoj “pustinji” nije bilo dovoljno da stanemo na noge. Nikakvog, pa i najtežeg muškog posla se ne bojim i ne stidim. Radila bih sve što mi se ponudi, ako treba i po ceo dan bih kopala, ali ovde na 1.700 metara nadmorske visine, daleko od grada i ljudi, nikakvog posla nema – žali se Mihrija.
Nada se, ipak, da će se naći neki dobrotvor koji će joj pomoći da kupi kozu, dve, a možda i kravu, jer će “ranjena” verovatno morati na klanicu.
Na korak da prekine školovanje
Mihrijin stariji sin Enes u Rožajama završava srednju tehničku školu. Dok je mogla da mu plaća sobicu u ovoj varoši, on je išao na nastavu. Zbog korone, a delom i zbog nemaštine, trenutno je kod kuće sa majkom i bratom i nema mogućnosti da prati nastavu na daljinu. Zbog toga je na korak do toga da prekine školovanje, iako je nadomak cilja.
