Za Olimpijske igre u Tokiju 1964. baklja upaljena u drevnoj Olimpiji na Peloponezu imala je uobičajeni put kroz nekoliko država. Išla je ka istoku preko Istanbula, Bejruta, Teherana, Lahora, Nju Delhija, Kalkute, Rangona, Bangkoka, Kuala Lumpura, Manile, Hongkonga i Tajvana.
Plamen je u Japanu razdvojen na četiri različite strane, a baklje su se ponovo spojile u jednu ispred Carske palate dan pre otvaranja. Sutradan na Nacionalnom stadionu, penjući se preko 163 stepenika, olimpijsku vatru je njom upalio Jošinori Sakai, koji je rođen u Hirošimi 6. avgusta 1945, na dan kada je na nju bačena atomska bomba.
Da su Igre 1940. održane, olimpijska baklja bi kao i za premijerno nošenje 1936. iz Olimpije u Grčkoj ka Berlinu prošla kroz našu zemlju. Bila je megalomanska zamisao da Nemci naprave avion s maksimalnim dometom od 11.034 kilometra bez dopune goriva, kojim bi se baklja dopremila u Japan.
Propala ideja o transportovanju 1940. čudom tehnike tog doba ostvarena je silom prilika ovaj put. Baklja koja je u Grčkoj upaljena u martu prošle godine bez prisustva javnosti odmah je avionom prebačena na teritoriju Japana. Pohranjena je u muzeju u Tokiju, a na put po svih 47 japanskih prefektura je pošla 25. marta ove godine.
Medalje iz mobilnih telefona
Na olimpijskim, a i paraolimpijskim igrama nedugo zatim biće podeljeno više od 5.000 zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja. Organizatori s ponosom ističu da su prvi put odličja napravljena iz recikliranog materijala, što je pohvalno zbog vođenja računa o očuvanju životne sredine.
Najmanje 32 kilograma zlata, 3,5 tona srebra i 2,2 tone bronze je izvađeno iz više od šest miliona starih mobilnih telefona koje su u protekle dve godine priložili stanovnici Japana.
Beleg korupcije
Olimpijske igre u Tokiju nisu bile otporne na aferu s korupcijom. Predsednik Olimpijskog komiteta Japana Cunekazu Takeda, umesto da bude ugledni domaćin, morao je da se povuče s tog mesta sredinom pretprošle godine. Francuski tužioci su pokrenuli istragu zbog sumnje da je bio umešan u mito da bi pomogao Tokiju da dobije Igre. Takeda, koji je bio na čelu odbora za podnošenje kandidature, objasnio je da njegov odlazak u interesu nacionalnog komiteta.
– Želim da ostavim mlađem timu da vodi JOK na Igrama u Tokiju – rekao je tada.
Ujedno je podneo ostavku na mesto člana Izvršnog odbora Međunarodnog olimpijskog komiteta i u lokalnom organizacionom odboru za Igre u Tokiju. Tereti se da je isplatio dva miliona dolara jednoj singapurskoj kompaniji na čelu sa Tanom Tong Hanom, koji je povezan sa Senegalcem Papom Masatom Dijakom, jednom od sinova bivšeg člana MOK-a Laminea Dijaka. Francuski tužioci sumnjaju da je Lamine Dijak imao ogroman uticaj na glasače iz Afrike kako bi Tokio pobedio u konkurenciji Madrida i Istanbula.
Nemoguće proceniti gubitke
Po proceni koju je sproveo Kacuhiro Mijamoto, profesor sa Univerziteta Kansai, troškovi odlaganja Olimpijskih igara za godinu dana iznosiće 5,8 milijardi američkih dolara kad se uzmu u obzir troškovi održavanja neiskorišćenih objekata. Potpuno otkazivanje koštalo bi Japan 41,5 milijardi na operativne troškove i zbog gubitaka od turizma.
Igre u Tokiju su zaštićene kod osiguravajuće kuće Lojd iz Londona. MOK za svaku olimpijadu ima polisu osiguranja na 800 miliona dolara, ali u novonastaloj situaciji zbog virusa korona taj iznos je sigurno najmanje dve milijarde. Ukupni iznos gubitaka (turističke usluge, sponzori, lokalni organizatori, avionske kompanije…) neće biti skroz poznat dok se Igre ne završe.
Kupci karata u inostranstvu za olimpijske i paraolimpijske događaje imaju pravo na povraćaj novca. Radi se o oko 600.000 olimpijskih ulaznica i o oko 300.000 paraolimpijskih.
