U Zagreb došao zbog adrenalina

Iako su već i ptice na grani šuškale o njegovu dolasku u Zagreb, tek je BMNj šabačkih registracija, parkiran ispred legendarne "Kutije šibica", dao potvrdu vrućem krompiru rukometnog prelaznog roka u Evropi. Istina je – Veselin Vujović, od pre neki dan, novi je trener rukometaša Zagreba. Zanimljivo, upravo je ovaj Cetinjanin, koji je davno pustio korene u Šapcu postao prvi stranac u istoriji koji će sedeti na klupi Zagreba…

Veliki izazov : Veselin Vujović

 

U zagrebačkim sportskim redakcijama nedelju dana kasnije vladaju podeljena mišljenja. I dok mu jedni tepaju kao "čoveku koji je igrao najbolji rukomet u Evropi", "rukometnom caru", "mangupu koji će mangupčićima znati stati na rep", drugi ga dočekuju sa skepsom ističući njegovu auru lošeg momka, podsećajući na čoveka koji Lini Červaru preti da će mu odrezati nos i provozati ga u gepeku, te ponavljajući kako je reč o treneru koji zbog raznih kaznio i sankcija više utakmica odradi s tribina nego li s klupe.
Jedno je sigurno – u rukometnom Zagrebu neće biti dosadno.
U razgovoru za "Vesti" doznajemo na koji su način Vujovića godine promenile, vodi li ekipu još uvek kao "vođa navijača", kako su ga prozvali novinari u Skoplju, ili se u tom pogledu smirio? Šta on očekuje od novih izazova i zašto mu je trebalo 22 godine da konačno popusti pod pritiskom alfe i omege hrvatskog rukometa, Zorana Gopca i kaže sudbonosno "da" Zagrebu?
– Pa, da krenemo od ovog zadnjeg. Prijatelj sam sa Zokijem Gopcem više od 20 godina, znam da sam oduvek bio njegova tiha patnja i da je žarko želeo da me vidi u dresu svog Zagreba. Najbliži realizaciji te ideje bio je sredinom 1993, kada je meni završavao petogodišnji ugovor s Barselonom. Nažalost, tih su godina naslovnice punile neke ružne stvari i taj nesrećni rat se isprečio na put mnogim sudbinama, mnogim lepim pričama. Da nije bilo toga možda bih došao u Zagreb tih godina, a ovako sam karijeru nastavio u katalonskom Granoljersu. Ipak, moram da naglasim da je rukometni Zagreb uistinu institucija i da mi je velika čast da sedim za kormilom dvostrukog prvaka Evrope. Najvažnije je da sam konačno stigao, pa makar i sa 20 godina zakašnjenja i kao trener…
x Mnoge ste iznenadili izjavom kada ste uoči Evropskog prvenstva u Srbiji 2012. godine kazali kako ćete navijati za Srbiju i Hrvatsku. Kako tumačite činjenicu da se na takvu vašu izjavu podignu mnoge obrve?
– Zar bih ja trebalo da navijam za Švedsku ili Dansku, možda? Ako nekome u Srbiji smeta što ću uz Srbiju navijati i za Hrvatsku, onda taj neko ima problem. Iskreno, nemam potrebu nešto više da dodajem na ovu temu. Onaj ko ovo ne razume danas neće ni uz dodatno objašnjavanje.
x Nekoliko godina vodili ste skopski Vardar i s tim klubom, između ostalog, osvojili prvo izdanje regionalne SEHA lige upravo ovde u Zagrebu. Imali ste kratku epizodu u Kataru i sada Vas, evo, natrag na ovim prostorima. Jeste li imali i drugih ponuda?
– Imao sam nekoliko ponuda. Danas su u modi te arapske destinacije i činjenica jeste da se tamo može uzeti veći novac. Međutim, meni nije bilo do novca već do – adrenalina. Mislim da se duboko u sebi nikada nisam oprostio od igračkih dana i još me više od svega vuče glad za titulama. Zagreb je odlična mlada ekipa i verujem da ćemo uz zajednički napor doći do velikih rezultata. Verujte mi, nisam ovde došao da ubijam dane. Što se one epizode u Skoplju tiče, taj će mi period uvek ostati u posebno lepom sećanju. Povezao sam se s navijačima Vardara "komitima" i svi u klubu su me dobro prihvatili. Zaista, vreme provedeno u Makedoniji bilo je prepuno uzbuđenja, pobeda i poraza, suza i smeha. Jedan prekrasan deo mog života.